Dualno obrazovanje sada - kooperativno

IAKO je uvođenje dualnog obrazovanja, u kojem srednjoškolci pola časova imaju u školi, a pola u kompaniji, predstavljeno kao jedan od prosvetnih prioreta, male su šanse da će se ono uskoro omasoviti. Od 330 srednjih stručnih škola, u svega 14 će ove jeseni početi takozvano kooperativno obrazovanje - srpska varijanta nemačkog obrazovnog čeda.

A zašto kooperativno, a ne dualno? Razlog je to što dualno podrazumeva da đak bude na neki način i zaposlen u kompaniji u kojoj ima praksu, tj. od nje dobija platu za svoj rad. U Srbiji tako nešto ne dozvoljava Zakon o radu, pa je zato pronađen termin - kooperativno.

Koliko je put do toga da đak uči zanat radeći, pokazuje da se za narednu školsku godinu, za ovakav model, prijavilo svega 26, a kriterijume ispunilo 14 škola. Njihov najveći problem je, ispostavilo se, da nađu partnera u privredi.

Zato je Verbić, na Biznis forumu na Kopaoniku, prekjuče izjavio da u Srbiji nema dovoljno privrednih subjekata koji su spremni da ulože u razvoj dualnog obrazovanja.

- Mnoge zemlje ulažu veliki novac i podstiču taj model obrazovanja - rekao je Verbić. - Model dualnog obrazovanja nastaje kao posledica razvijanja privrede koja zna koji su joj profili potrebni i u kom trenutku i želi da ih "produkuje" za svoje potrebe. U Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj imamo više od 150 različitih programa dualnog obrazovanja, gde se tačno zna, počevši od pekara do robotičara, šta se traži i u šta će industrija uložiti svoj novac.

Verbić je dodao da je, kako bi se povezale nauka i privreda, obostrano potrebna bolja komunikacija. Prema njegovom mišljenju, u školama bi vladalo veliko interesovanje đaka, kada bi im bio ponuđen program koji garantuje siguran i dobro plaćen posao. Ranije, ministar prosvete ocenio je da bi za praksu đaka bilo potrebno oko 50.000 mesta za učenje u privredi, što u doglednoj budućnosti neće moći da bude obezbeđeno.

Na ministrovu opasku da privreda nije spremna za dualno obrazovanje, odgovorio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. On je prekjuče sa GIZ-om, Organizacijom nemačke vlade za tehničku saradnju, tačnije njihovim projektom "reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji", potpisao sporazum o razumevanju. Naglasio je i da investitori Vladi i PKS prvo postavljaju pitanja o dualnom obrazovanju.

- Ako se ko zalaže za dualno obrazovanje, to je privreda. Ona ima interes za njegovo uvođenje, a to je potrebno činiti postepeno, profil po profil - naglasio je Čadež. - Ne možemo preko noći imati razvijen sistem dualnog obrazovanja kao u Austriji, to niko ne očekuje, ni ministar prosvete ni privreda, ali moramo stalno imati na umu šta privredi treba od mladih ljudi koji se školuju. Bankar, logističar, špediter, to su profili koji su sada privredi potrebni.

On je ocenio da 75 odsto mladih koji završavaju stručne škole, ne izlazi opremljeno za moderno tržište rada.

BRAVARI I MEHANIČARI

KOOPERATIVNO obrazovanje od septembra će imati đaci 14 škola. U Subotici, Kraljevu, Zemunu, Novom Sadu, Obrenovcu, Guči, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu obrazovaće se za bravara-zavarivača. U Pećincima, Subotici, Nišu i Vlasotincu učiće za industrijskog mehaničara, a u Novom Sadu i Nišu i za električara. Užice je konkurisalo za uvođenje operatera obrade nameštaja.