U Srbiji ostalo 2.000 migranata

OKO 2.000 izbeglica i migranata koji su ostali "zaglavljeni" u našoj zemlji posle zatvaranja balkanske rute smešteni su u prihvatne centre. Njih desetak izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, jedan broj Marokanaca i Avganistanaca je zainteresovan za povratak kući, i u to je uključena međunarodna organizacija za migracije IOM, a neki traže spajanje sa porodicama koje su već u Nemačkoj, ili preseljenje u treće zemlje poput Amerike ili Kanade. U to je uključen UNHCR.

Ovo je za "Novosti" potvrdio komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić. On, takođe, kaže da preko makedonske granice više nema nikakvog protoka ljudi s Bliskog istoka, dok izvestan broj njih, uz pomoć krijumčara, još dolazi iz Bugarske. Oni odmah izražavaju nameru da ovde traže azil, da bi "kupili" vreme.

Na „ničijoj zemlji“ između Makedonije i Srbije juče je bilo zaglavljeno gotovo 500 izbeglica.

Za razliku od Hrvatske, koja je najavila da je 410 izbeglica iz Slavonskog Broda već spremno za readmisiju u Grčku, po Dablinskom sporazumu, jer je to prva zemlja EU u kojoj su registrovani, Srbija, budući da nije članica EU, zasada to nije u mogućnosti. Poznavaoci prilika sumnjaju da će Grci pristati da prihvate i povratnike koje hoće da im pošalje Zagreb.

Zamenik izvršnog direktora Evropske agencije za kontrolu granica Fronteks Bernt Kerner je rekao da je pokrenut projekat za upravljanje granicama u regionu, koji se finansira iz pretpristupnih IPA fondova, a centralnu ulogu imaju Srbija i Makedonija.

- Moglo bi se dogoditi da se migrantski tokovi promene, i da ako jedna ruta više nije moguća, druga u očima onih koji organizuju takva putovanja postaje pogodnija - naveo je Kerner, i kao mogućnost apostrofirao Albaniju, BiH i Crnu Goru, kao i put od Grčke do Italije i od Turske do Italije. Takođe je rekao da cilj nije zatvaranje granice već uspostavljanje kontrole:

- Granice nisu zatvorene. Jasno je da je naš glavni pokušaj da ponovo uspostavimo kontrolu nad ovim područjem.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner je, međutim, poručila da će balkanska ruta ostati trajno zatvorena, dodajući da će samo takav signal odvratiti migrante da iz Turske dolaze do obala Evrope.

Na ovo je oštro reagovala nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je izjavila da to što je pet balkanskih država zatvorilo granice za migrante bez dokumenata i vize EU, nipošto nije rešenje problema. Izlaz je, po njenom mišljenju, jedino u sporazumu na koji bi potpis stavilo svih 28 članica Unije.

Ona se nije pohvalno izrazila ni o saopštenju iz kabineta predsednika Saveta Evrope Donalda Tuska, u kom je on pozdravio postupak balkanskih zemalja "jer je taj korak implementacija važnog dela plana EU za rešenje migrantske krize". Na zahtev nemačke šefice, iz dokumenta sročenog pre dva dana izbačen je termin "zatvoren" uz reč "granica". Kako bilo, najnovija evropska strategija zarobila je migrante tamo gde su se zatekli. Samo u Grčkoj ostalo je njih 36.000.

Berlin se sad uzda u "dil" Brisela sa Ankarom, po kome bi Turska prihvatila sirijske i ostale izbeglice koje se nalaze na grčkim ostrvima, a zauzvrat bi Unija preuzela određeni broj Sirijaca direktno od Turske.