KOMENTAR: Zukorlić

MILIJA je muftiji Muameru Zukorliću skupštinska govornica od mindera u džamiji. Bolje mu stoje odelo i kravata od bele ahmedije i crne džube. A i lakše je pričati biračima, nego vernicima. Sporije pamte, a brže zaboravljaju.

Zukorlićev izlazak na izbore nije iznenađenje. Vođa sarajevske islamske ispostave 2012. je poželeo da bude ništa manje nego - predsednik Srbije. U trci za Andrićev venac podržalo ga je 1,4 odsto birača. Zapamćeno je i da je u svom rodnom selu Orlju teškom mukom nabrao svega - 80 glasova.

Poput Foresta Gampa muftija već godinama trči samo njemu razumljiv politički kros. U borbi za zrno slave pričao je o "Ujedinjenim srbijanskim emiratima", selio je prebivalište u Srebrenicu, učestvovao na tamošnjim lokalnim izborima, pretio čak i kandidaturom za predsednika Republike Srpske. Ne propušta ovaj Homeini iz našeg sokaka nijednu priliku da se slika, govori, obećava, potpaljuje, muti vodu, a, ukoliko je moguće, i ponešto zaradi.

Muslimani Srbije pokazali su da je dostojnim muftijama i čestitim hodžama i imamima mesto u džamijama, a ne na mitinzima. Nije Zukorlić morao da zamrzava status u svom mešihatu, niti da vršioca muftijske dužnosti uvozi iz Crne Gore. Niko u njemu odavno ne vidi verski autoritet. Njegovi sugrađani, uostalom, sigurni su da bolje poznaje sumnjive tokove novca, nego Knjige i ajete, kao i da je bolji sa lokalnim sumnjivcima, nego hafizima i mufesirima. I da sigurno ne radi u korist Bošnjaka u Srbiji.

Izbori će proći, a pazarski kalif umesto kalifa vratiće ahmediju na glavu. Makar do nekih sledećih republičkih, lokalnih ili rijasetskih izbora. Obraćajući se, nedavno, vernicima u Dibak Ishad džamiji u Novom Pazaru gologlavi Zukorlić iskreno reče - Bavim se politikom, pa šta?