Dr LJubivoje Stojanović: Pisac je sebe uvredio

ZAMISLIMO kakva bi bila reakcija da je kojim slučajem predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić odbio da prisustvuje proslavi u Narodnoj biblioteci Srbije zbog eventualnog neslaganja sa stavovima nagrađenog pisca.

Ili, još gore, da je javno uvredio nagrađenog pisca Filipa Davida, kazujući da se ne slaže sa odlukom Komisije koja je nagradila njegovo stvaralaštvo. Ovako, gospodin pisac je sebi dozvolio nešto što je nedopustivo u kulturnom svetu. Ono što je mogao da uradi na prethodnim izborima i što slobodno treba da učini na narednim izborima, učinio je na pogrešnom mestu na jedan neprimeren način.

Pokazao je nepoštovanje drugog i drugačijeg i nespremnost da bude saučesnik svečanosti. Sam sebe stavio je u centar događaja, poništivši pritom mnoge stvaraoce pre sebe, poručujući narednim generacijama da je isključivost jedina odrednica stvaralačke samoživosti. Pokazao je da bez radosti stvaralaštva i uvažavanja i neistomišenika čovek sebi dopušta mnoge besmislenosti.

Ovde nije reč o ideološkoj reakciji, jer ideološke razlike smatram bogatstvom društva i doživljavam ih kao stvaralačke potencijale. Radi se o ukazivanju na važnosti kulture dijaloga koja nedostaje mnogima, ali tako nešto nedopustivo je za nekoga ko pretenduje da utiče na stvaralaštvo drugih. Bio sam zbunjen reakcijom nagrađenog pisca pitajući se da li je to isti onaj čovek koji mudro rasuđuje i pokreće čoveka napred? Pitam se šta ga je navelo da tako reaguje na prisustvo predsednika pokazujući visok stepen netolerancije? Mislim da je ovim postupkom sam sebe najviše uvredio i očekujem da će, ipak, kad malo bolje razmisli, uvideti da je olako podlegao trenutnom besu koji nije uspeo da pobedi i preobrazi u sebi. Zbog toga je važno da svi zajedno izvučemo iz ovog događaja jasnu pouku, bez jednostranog opredeljivanja za ili protiv. Jednostavno, čoveku se otela reč i nije mogao da nadvlada negativne emocije u sebi pri susretu sa čovekom na odgovornoj funkiciji, čiji nije ni sledbenik ni istomišljenik.

Sve je moglo da bude bolje da je uspeo da se izdigne iznad trenutka neopreznosti u kome je dopustio sebi da zaboravi važnost događaja čiji je smisao promocija stvaralačke odgovornosti. Dobro je da se sve nije pretvorilo u sukob, prvenstveno zahvaljujući mudrosti resornog ministra, koji je pokazao da se može reći istina svakome bez vređanja njega i njegovog stvaralaštva.

Iz navedenog događaja izvlačimo jasne poruke o opasnosti zlopamćenja koje često ne promišljamo na pravi način i ne uklanjamo iz sebe. To pokazujemo tako što sebi dopuštamo toliko samovolje da mislimo da imamo pravo da omalovažavamo drugačije od sebe. To što se sa nekim ne slažemo ne daje nam pravo da ga vređamo javno, trudeći se da to bude uvek pred što više svedoka. Što je događaj važniji to je naše negodovanje veće, jer mislimo da na taj način "privodimo k poznaniju" one koje želimo da dehumanizujemo. Zbog toga trebalo bi da svi promislimo svoje postupke jednih prema drugima, da ne čekamo neku svetkovinu kako bismo ponizili nekog od prisutnih. Krajnje je vreme da počnemo da uvažavamo svoje domaćine koji nas pozivaju na gozbe, slave, svadbe i krštenja. Svedoci smo tragičnih posledica posle uvreda kojima jedni druge "častimo" na ovakvim skupovima. Komentari pojedinaca na gest nagrađenog pisca prema predsedniku države pokazuju da neki misle da samo vređanjem neistomišljenika čovek pokazuje neku vrednost. Ne, reč je o besu koji ne donosi ništa dobro i treba ga se osloboditi što pre.

Ovo nije javna prozivka nagrađenog pisca nego je poziv svima nama da svoje različitosti nosimo bez dvoumljenja, dvoličenja i nasilja. Da se uvažavamo međusobno i nadmećemo smisleno, trudeći se da budemo što bolji jedni prema drugima, ne želeći da ponižavanjem i obezvređivanjem drugih ističemo sebe kao jedine merodavne faktore. Zato je potrebno da svako sačuva dostojanstvo drugoga, samo tako bićemo odgovorni i dostojanstveni ljudi.