Milomir Kragović: Dinar zamenio rode

TAMAN sam pomislio kako je dobro što je i država shvatila da decu odavno ne donose rode - da se frazama i političkim flajerima ne povećava broj beba - i da osnivanje Demografskog fonda moramo zdušno podržavati. I usmeno i pismeno, jer bez takozvane demografske naknade majkama s troje i više dece nestaćemo kao Hazari (već) u sledećem veku.

Bez obzira na to što smo ekonomski nejaki, ali ta stimulacija od 20.000 dinara hrabri žene da više rađaju, i muškarce dabome, jerbo bez takve pomoći Srbi će postati manjina u sopstvenoj zemlji.

Već je neko preračunao da, u ovom trenutku, u Srbiji ima sto hiljada majki s troje dece, da su potrebne velike pare, ali pragmatični analitičari upozoravaju da takvu inicijativu ne bi trebalo sasecati dok je još u embrionu.

Po starom srpskom pravilu, najpre su se oglasili stranački dobošari, oni koji su ovu ideju odmah proglasili predizbornim trikom i borbom za ženske glasove. To sam i očekivao.

U "Novostima" se citira prof. dr Mirjana Rašević, iz Centra za demografska istraživanja, koja veli da "podrška porodicama sa decom ne bi trebalo da podrazumeva isključivo finansijsku pomoć, već je bitno usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene materinstva, pokušaj da se očuva reproduktivno zdravlje, populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave".

I na kraju razgovora, sagovornica napominje da je ovakva mera u realnosti potpuno neostvariva. U prevodu: bela zastava!

Nema punoletnog muškarca koji ne zna kako se prave deca. Njemu ne treba nikakvo demografsko istraživanje, ni savetovalište, ni nekakvo evropsko iskustvo. Dobro zna kako mu je pradeda udarnički popravljao populacionu sliku. Mladim porodicama su potrebne najpre pare, materijalna sigurnost, stabilna podrška države. Bez toga je stvaranje mnogobrojne porodice velika i neizvesna avantura.

Od uvažene profesorke Rašević očekivao sam glas "za" novi građanski zakonik, i verovanje da je - uprkos svim nedaćama - moguća dinarska podrška majkama koje žele troje i više dece. Zar vam, profesorka, nije bliska parola francuskih studenata iz 1968: "Budimo realni, tražimo nemoguće!" Naivna patetika. Možda.