I pacijenti bi grizli, ali samo od muke

NIJE mi drago kada pročitam vest da je neko nasrnuo na lekara, ali sam prošle noći, zbog svega što me je snašlo, htela da ugrizem nekog u belom mantilu! Oko 20 časova me je napao čopor lutalica, jedan pas me ujeo za nogu, a nakon toga su me više od tri sata seljakali od jedne do druge zdravstvene ustanove, a da mi ranu niko nije ni pogledao ni očistio!

Ovako Beograđanka Sandra B. (37) počinje stresnu priču, u kojoj u glavnoj ulozi nisu napušteni psi i odšteta, već konfuzija koja vlada u zdravstvenim ustanovama i nelogične i nedefinisane procedure.

- To da niko nije nadležan i da moraš da obiđeš kilometre i više bolnica da bi na kraju jedan lekar pregledao povredu, uznemirujuće je i ponižavajuće - kaže Sandra B. - Vraćala sam se kući sa dvogodišnjim sinom, kada je u Paunovoj ulici na nas nasrnuo čopor pasa. Uspela sam da podignem dete i da krenem da bežim, ali jedan među njima me ipak ugrizao za članak. Razmišljala sam da je u to vreme, oko 20 časova, najlogičnije da odem u Hitnu pomoć. Nisam bila u pravu.

Tamo su našoj sagovornici ljubazno objasnili da ta ustanova nije nadležna i da mora prvo da ode u Urgentni centar. Naglasili su da nikako pre toga ne ide u Infektivnu kliniku. Jer, takva je procedura.

- Na Urgentnom razgovaram sa sestrom, koja me automatski šalje na Infektivnu kliniku - priča Sandra. - Šta ću, uopšte, kaže na Urgentnom. Pa nemam uput. Uzalud objašnjavam da mi je baš napomenuto da prvo dođem kod njih, a ne u ambulantu u Pasterovoj. Nažalost, Urgentni, kaže sestra, te noći nije nadležan za slučaj kao što je moj.

Oko 21 sat, kaže, stigla je na Kliniku za infektivne i tropske bolesti i posle dva sata čekanja u hodniku sa još desetak ljudi i dece koji su sa ozbiljnim problemima, visokim temperaturama, dolazi na red.

- Sve ide nerealno sporo - kaže naša sagovornica.

- Neko od pacijenata "puca" i dovikuje lekarima da prestanu da se šetkaju i da konačno nekoga prime, jer red se ne smanjuje. To traje. Malo nervoze, malo očaja. I dolazim na red. Lekar mi fotografiše ranu, upućuje me da mogu slike da narežem na disk i koristim ih za tužbu Grada za odštetu. Propisuje mi antibiotike i ponovo sa uputom vraća na Urgentni. Oko 23 časa, ponovo sam tamo. Tek tada, ortoped mi pregleda ranu, i šalje tehničaru na čišćenje! Upućuje me da se sledećeg dana javim svom lekaru i primim zaštitnu vakcinu!

Kako naša sagovornica kaže, svako bi se zapitao da li je ovo normalan način da se dođe do zdravstvene nege i zaštite i da li je ponekad objašnjivo što pacijenti izgube živce.

PRVO NA INFEKTIVNU

Iz kancelarije za zaštitu pacijenata grada Beograda nam nisu odgovorili na postavljena pitanja o pravilima kada se desi napad psa lutalica. Nezvanično smo, međutim saznali da, ako se povreda dogodi, prvo treba otići na Infektivnu kliniku. U slučaju da se pozove Hitna pomoć, pacijent bi bio prevezen u Urgentni centar, ili sredom na VMA, kada je ova ustanova dežurna.