Komentar: Tanjir

VIŠE ne znamo šta jedemo. Da li se u Srbiji prave kobasice od mesa ili od žitarica? Koje sve hemikalije ubacuju u jogurte, sireve, paštete? Odgovore na ova pitanja može da nam da državna inspekcija, ali oni sve svode na brojke. Toliko i toliko neispravnog mesa ili voća je bačeno, a ko nam je i gde nudio tu pokvarenu hranu u Srbiji je - tajna?! I sve tako dok se ne desi masovno trovanje.

Rezultati zvaničnih ispitivanja hrane štite neodgovorne i nesavesne proizvođače i uvoznike, a upravo su baš oni zaustavili nezavisne i uporedne analize namirnica. Lobiranjem do vrha države uspeli su da stopiraju jedine kontrole koje su potrošačima davale prave informacije. Tu je kupac saznao ime proizvođača koji svesno zakida na kvalitetu hrane. Tako su još dublje uvlačili ruku u džep ionako osiromašenog potrošača. Zarad većeg profita igraju se i s njegovim zdravljem.

Sve je krenulo nizbrdo privatizacijom najpre mlekarske, a potom mesne i pekarske industrije. Novopečene gazde iskoristile su besparicu kupaca, pa nisu podizali cene, ali su "spuštali" kvalitet. Domaće vrhunske proizvode krenuli su da prave sa jeftinijim sirovinama, raznim dodacima...

Kap je prelila čašu objavljivanjem negativnih rezultata, koji su po pravilu donosili i strmoglav pad prometa, ali i jako lošu poziciju na tržištu. To nikako moćne gazde nisu smeli da dozvole. Pa su praktično novcem i velikim uticajem ukinuli nezavisne kontrole.

Tako je volšebno te 2010. ponestalo para za ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta namirnica. I niko ih ne drži na oku evo šest godina. A nije baš da para nema. Uruženja potrošača dobijaju ga za razne nebitne projekte. Država i ministarstvo ćute. A mi i dalje ne znam šta nam je u tanjiru.