U OSNOVNIM školama u Srbiji 4.788 đaka ima smetnje u razvoju. A pored njih, u klupama su još 6.302 učenika koja, bar "na papiru", dobijaju posebnu pažnju učitelja i nastavnika zbog toga što su hiperaktivni, imaju poremećenu pažnju, sporo čitaju ili pišu... I upravo u ovoj drugoj grupi primećene su pojedine zloupotrebe, teško dokazive i o kojima nerado pričaju u školama, jer je reč o osetljivoj kategoriji.

Direktorima škola, naime, nije strano da po nekoliko đaka stave u ovu drugu grupu, za koju nije potrebna lekarska dijagnoza, već samo procena školskog psihologa i pedagoga. A ova deca školi su važna zato što se jedno u odeljenju broji kao dva učenika, pa tako direktori mogu da očuvaju veći broj odeljenja i zadrže radna mesta nastavnicima, sačuvaju ih od tehnološkog viška. Ovakav "trend" primećen je i u školama koje nastavu imaju na manjinskim jezicima. Zbog malog broja đaka, tako se namešta broj odeljenja.

- Dešava se i da pojedinoj deci pripišu neku manu tek u osmom razredu, kako bi mu bilo olakšano polaganje male mature. To je prevara u kojoj učestvuju roditelji, koji mogu da nauče dete kako da izmanipuliše školske vlasti - priča nastavnica jedne novosadske osnovne škole. - Sva deca koja imaju bilo kakve poteškoće uče prema individualnim obrazovnim planovima - IOP1 i IOP2. Đaci koji se školuju prema IOP2 imaju ozbiljne lekarske dijagnoze, i tu nema nikakvog spora. Ali IOP1 može prosto da znači da se dete teže adaptira na školu, da mu treba više pažnje nastavnika. Ne ide na mišljenje dalje od školskog psihologa, ne ostaje mu nikakva "etiketa" u biografiji, tako da se kod ove kategorije dešavaju zloupotrebe.

Većina škola u generaciji nema nijedno ili najviše dvoje dece koja uče po IOP1, ali uvidom u podatke na sajtu Ministarstva prosvete vidi se da kod nekih taj broj značajno raste. Međutim, postoje i logična objašnjenja u mnogim školama. U OŠ "Sveti Sava" u Mladenovcu, na primer, više od deset odsto generacije u nižim razredima uči prema IOP1.

- Readmisijom se iz Nemačke u Mladenovac vratilo dosta romske dece, koja ne znaju ni reč srpskog - objašnjava, za "Novosti", Milisav Tomčić, direktor škole. - Njih vodimo kroz IOP1, jer ne mogu da savladaju gradivo, ne razumeju ništa. Za naše nastavnike i učitelje to je veoma veliki posao, jer za svako od ove dece prave posebne planove. Neke škole zbog te komplikovane procedure uopšte i ne prijavljuju inkluzivnu decu, iako ih imaju.

DRUGAČIJA MATURA - ZA dete koje ima smetnje u razvoju odredi se individualni plan koji, na primer, može da kaže da se od njega očekuje da u osmom razredu savlada sabiranje i oduzimanje, azbuku i druge osnovne pojmove. Ako dete ispuni sve zahteve koji se pred njega postave, može da ima sve petice - objašnjava Nevena Limić. Ovakva deca polažu i drugačiji završni ispit, dok đaci koji uče prema IOP1 imaju isti test kao i svi, ali mogu da dobiju drugačije uslove polaganja.

U nekim školama nailaze na drugi problem - roditelji ne žele da priznaju da im deca imaju smetnje u razvoju i ne dozvoljavaju da ona uče po individualnim programima.

- To se često dešava i onda dodatno otežava rad nastavniku - kaže Milan Bojanić, rukovodilac Školske uprave za Banat, sa sedištem u Zrenjaninu. - Negde je saradnja bolja, roditelji lakše prihvataju činjenicu da dete ipa problem. A u radu sa ovakvom decom, ogroman je pritisak na nastavnike, dobijaju sve veći broj administrativnih obaveza, a nedovoljno podrške. Učitelj, recimo, pravi jedan obrazovni plan za veći deo razreda, pa onda po jedan za svako dete koje uči po IOP-u, i tako za svaki predmet.

Da ima dece sa smetnjama čiji roditelji odbijaju program inkluzije potvrđuje i Nevena Limić, psiholog u OŠ "Skadarlija" u Beogradu. U ovoj školi, kaže, strogo se vodi računa o tome kome je potreban individualni obrazovni plan. Po IOP2 ove godine uči troje dece, za isto toliko roditelji odbijaju da daju saglasnost, dok petnaestak radi prema IOP1. Oni se u odeljenju vode kao dva učenika.

- Da bi dete dete učilo po IOP2, mišljenje treba da da takozvana interresorna komisija, u kojoj su lekar, psiholog, pedagog... Ovakvo dete u odeljenju se računa kao troje dece. Potrebna je i saglasnost roditelja - objašnjava Nevena Limić. - IOP1 je nešto sasvim drugo i znači da je dete u fazi prolagođavanja. Ako je sporo, date mu više vremena da reši zadatak, ili znanje proveravate usmeno, ako ima poteškoće u pisanju. Ali ovakva deca uče po programu koji je predviđen za sve, dok oni sa IOP2 uče sasvim različite stvari. To može biti i samo azbuka do kraja školovanja.

Naša sagovornica objašnjava da se kroz program inkluzije vode i sva deca koja imaju ozbiljnije fizičke poteškoće - invaliditet ili neko teško hronično oboljenje.

A da li se broj ove dece uvećao za poslednjih šest godina, otkad je inkluzija uvedena, nemoguće je proceniti, jer ne postoje objedinjeni podaci za celu Srbiju.



TALENATA SKORO DA NEMA

OD ukupno 538.299 osnovaca, samo 242 učenika zvanično se vode kao talenti. Za nadarene đake takođe postoje individualni obrazovni planovi - IOP3, jer oni napreduju brže od generacije. Da li zbog složene papirologije i dodatnog posla, ali veoma mali broj škola nadarene đake i zvanično tako vodi u školskoj dokumentaciji.