Osećaju se posebnim jedino uz markiranu robu

KUĆA i imanje vekovima su bili neprikosnoveni statusni simboli. Početkom 20. veka pridružio im se i automobil. Danas je, kako pokazuju istraživanja, lista koja "svedoči" o uspehu i bogatstvu mnogo šira. Na njoj su "markirana" odeća i obuća, modni detalji, nakit, satovi, "pametni ajfon" telefoni, luksuzni automobili, skupi televizori, ali i putovanja do egzotičnih odredišta, čak i poznavanje vina, obedovanje u elitnim restoranima, silikonske "popravke", gajenje nekih životinja...

Psiholozi i sociolozi, međutim, naglašavaju da su se liste i način prikazivanja statusnih simbola menjali, ali njihova važnost nije. Podsećaju, takođe, i da statusni simboli nisu samo materijalni. Oni podrazumevaju i neka akademska zvanja, titule i funkcije, tradicionalno označene kao prestižne, poput lekara, advokata, inženjera... Tvrde i da na isticanje statusnih simbola nisu "imuni" ni mladi ni stari, ni visokoobrazovani ni neobrazovani.

- Kod mladih najčešće ukazuju na njihovu modernost, uključenost u neke tokove, a često i na potrebu da budu slobodni i nezavisni od odraslih - kaže docent dr Dalibor Petrović, iz Instituta za sociološka istraživanja u Beogradu. - Nekada je mladima prestižno bilo da nose farmerke, jakne "vijetnamke", da voze "vespu" ili da imaju neku ploču, ženama da nose najlon-čarape. Danas su statusni simboli mladih smartfoni, "epl" laptopovi, društveni profili sa nekoliko hiljada prijatelja ili pratilaca, "roleks", "tag hojer" ili "kartije" satovi, "prada" torbe...

Da najmoderniji ili predmeti ekskluzivni u svojoj kategoriji, mladima koji ih imaju daju osećaj posebnosti ili elitizma, slaže se i dr Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar.

- Mladi su u principu nezadovoljni sobom i nesigurni, pa neki od njih osećaju dodatnu, ali varljivu, sigurnost ako poseduju ekskluzivne stvari i simbole bogatstva i moći - kaže dr Ćurčić. - Često se dešava da što se osećaju nesigurnije, to više traže i pribavljaju ove spoljašnje znake posebnosti i važnosti. Statusni simboli su mladima, dakle, važni jer im pomažu da se osećaju važnim. Zato, na primer, ni pokušaj da se u škole "vrate" kecelje i đačke uniforme, mlade neće sprečiti da pokažu statusne simbole do kojih im je stalo. Jer, kecelja će prekriti skupu garderobu, ali ne i skupoceni sat, mobilni telefon, patike...

Koliko će mladi biti skloni isticanju statusnih simbola, po rečima naših sagovornika, zavisi i od roditelja. Ukoliko roditelji prihvate dominaciju materijalizma onda će takvim vrednostima težiti i njihova deca.

- Naravno, ma koliko se roditelji trudili, nemoguće je da zaštite decu od vrednosti koje promovišu okolina i mediji, pa je normalno da u granicama svojih mogućnosti deci priušte neke od statusnih simbola koji su toj generaciji važni - kaže dr Petrović. - S druge strane, međutim, treba da insistiraju i na tome da su pravi statusni simboli oni koji se ne stiču novcem već znanjem, nekim veštinama, hrabrošću, solidarnošću...

Kada je reč o odraslima, dr Petrović kaže da njihovi statusni simboli nisu toliko oslonjeni na modernost koliko na ispoljavanje životnog uspeha kroz zaradu ili ugled.

- Automobil, stan ili kuća u prestižnom delu grada, vredno umetničko delo ili, pre četrdesetak godina TV u boji, a danas skupi OLED televizori, iskazuju status odraslih - kaže naš sagovornik. - Oni, međutim, vole da ističu i one statusne simbole koji se ne mogu kupiti, a svedoče o velikom ugledu. To su obično značka ili znak nekog moćnog udruženja, poput masona, ali i orden i diploma prestižnog univerziteta.

LAŽNA STATUSNA FASADA

BROJNI statusni simboli ukazuju i na materijalno stanje njihovih nosilaca ili makar na njihovu potrebu da pripadaju svetu imućnih, iako to često nisu - kaže dr Dalibor Petrović. - U današnjem materijalističkom društvu dovoljno je kupiti određene statusne simbole i lakše nego ikad izgraditi lažnu statusnu fasadu. Na taj način neko "emituje" poželjnu sliku o sebi, a da zapravo nije ništa više od kičerajske slike koja iza sebe nema nikakvu suštinu.