Komentar: Šapić

ZBOG onog nesrećnog lapsusa o Namibiji pratili su ga vicevi tipa: da li se pravilno kaže Irak ili Iran? To, međutim, nije "potopilo" Aleksandra Šapića, našeg proslavljenog vaterpolistu. Pokazao je da nije čovek iz tog vica, već iz jedne sasvim druge priče. Humanitarne, koja nema alternativu.

Naš "zlatni delfin" nije dozvolio da ga stalno peckaju male, pakosne girice. Celu sportsku karijeru okićenu sa 24 medalje poklonio je mališanima kojima je potrebna pomoć. Tom činu se treba pokloniti, jer sva dobijena odličja sa najvećih vaterpolo takmičenja "okačio" je na sajt Humanitarne fondacije Novi Beograd.

Odlučio je da novac dobijen od licitacijske prodaje trofeja ode na lečenje najmlađih. Kazao je da mu ništa nije vrednije od sinova i porodice, a od materijalnih stvari ove medalje. Odigrao je popularni Šapa mnoge svetske mečeve. Sada igra još jednu svoju veliku utakmicu.

I dok njegova bitka za zdravlje najmlađih traje, one male girice, s početka teksta, kao stenice i dalje ne miruju. Ti sitni igrači, navikli da igraju u mutnoj vodi, a ne u bistroj, kažu da je ovo sa Šapićem samo deo njegove predizborne kampanje! Uzmimo da to i jeste tako, a ubeđeni smo da nije, na umu valja imati sledeće: Šapić prodaje nešto najvrednije, a to su njegove uspomene koje su deo "njegovog tela". Za razliku od nekih drugih koji u toj kampanji prodaju, uglavnom, olako data obećanja. Em ne daju kao Šapić, em vole da zagrabe i šakom i kapom.

Aleksandar Šapić je član žirija "Novosti" za najplemenitiji podvig. Priznanja najplemenitijima biće uručena u sredu. Da nije član žirija, verujemo da bi Šapić sigurno bio među podvižnicima.