Pojava četvorice radikalnih islamista ispred kapije manastira Visoki Dečani u kasnim večernjim časovima bila je duboko provokativna i uznemiravajuća za svakog Srbina. Da li se prisustvo naoružane četvorke može tumačiti kao planiranje nekog budućeg terorističkog akta ili ne, niko ne može da zna, a njihovo hapšenje zbog nelegalnog posedovanja oružja samo je bacanje prašine u oči celokupnoj srpskoj javnosti. Jedno je izvesno: sa ozbiljnim i poštenim namerama naoružana četvorka nije imala razloga da se nađe na mestu i u vreme kada je uhapšena.

Ovim rečima mati Makarija, igumanija manastira Sokolice, udaljenog desetak kilometara od Zvečana, na severu Kosmeta, opisuje svoje viđenje nedavnog incidenta kada su ispred kapije manastira Visoki Dečani uhapšeni radikalni islamisti kojima se, zasada, sudi samo zbog ilegalnog posedovanja oružja.

I dok pojašnjava da Srbin na Kosovu jednostavno ne može da opstane bez manastira i svoje crkve, mati Makarija podseća da su oduvek srpski manastiri bili mesta tihe molitve i svenarodnog okupljanja u dobru i u nevolji.

- Kada su dolaskom NATO snaga po Kumanovskom sporazumu sve strukture srpskih vlasti napustile Kosovo, sa narodom je ostala samo Pravoslavna crkva u liku vladike, monaštva i sveštenstva - podseća mati Makarija.

Na pitanje da li se u narednom periodu mogu očekivati napadi na pravoslavne svetinje u pokrajini, igumanija Sokolice, svetinje posvećene Pokrovu presvete Bogorodice, sagrađene između 14. i 15. veka, ističe da je moguće da se dogode čarke oko naših manastira, ali da se nada da one neće ugroziti bezbednost svetinja, pogotovu što je, kako ističe, došlo vreme da se, u nevolji, i Albanci ponovo obraćaju našim svetinjama za pomoć.

TEOLOG I DOKTOR HEMIJSKIH NAUKA Mati Makarija (dr Milica Obradović) rođena je 1940. godine u Stalaću. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završila je u Kovinu, 1963. godine diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala, a 1971. stekla je doktorat hemijskih nauka u Ljubljani. Deset godina kasnije diplomirala na Teološkom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu, od 1991. godine je igumanija manastira Sokolica kod Zvečana. Među monaštvom i sveštenstvom na KiM mati Makarija je poznata i kao poliglota, a bavi se kopiranjem fresaka, ilustrovanjem knjiga i prevođenjem crkvene literature...

* Kosovske vlasti upinjale su se na sve načine da Kosovo postane član Unesko, ali je, što bi verni narod rekao, sam Bog sprečio da rušitelji postanu navodni zaštitnici svetinja. Ipak, da li se mi dovoljno trudimo da ih zaštitimo?

- Učlanjenje Kosova u Unesko bi bila besmislica bez presedana, jer Albanci nemaju nijedan spomenik svoje kulture. Doduše, postoji Muratovo turbe i Sinan-pašina džamija, ali su to samo spomenici islama, a ne albanske kulture. Zasada je pokušaj Albanaca propao, ali će se on za dve godine ponoviti. Zato je neophodno da se već od danas naša država aktivira na svim poljima da bismo i u budućnosti odbranili svoje svetinje na Kosovu. Jer, dok je manastira, biće i Srba oko njih.

* Osim što su još uvek u ruševinama, mnoge pravoslavne svetinje na Kosmetu su, poput crkve Samodreže, ali i svojevremeno Hrista Spasa u Prištini, pretvorene u javne nužnike...

- Kultura jednog naroda se ogleda i u njegovom ponašanju. Albanci, oni koji to čine, nisu svesni da skrnavljenjem srpskih svetinja svojom pogani objavljuju kulturnom svetu stepen svoje lične nekulture. I takvi ljudi pretenduju da se priključe zajednici evropskih naroda... Naši stari su nas učili da onaj ko je pogazio svoju veru neće poštovati ni tuđu.

SA OPROSTOM U BUDUĆNOST * Čini se da nevolje Srba demokratski svet ne vidi i da veći deo zapadnih zemalja podržava Albance. Kako to komentarišete?
- Moramo pokušati da na Kosmetu živimo u miru sami sa sobom i sa ljudima koji nas okružuju i da oprostimo jedni drugima ratna i posleratna sagrešenja, jer se samo tako može gledati u budućnost. Oprostiti da, ali ne i zaboraviti. Zašto? Da se ista sagrešenja ne bi ponovila u budućnosti. Svima nama je jasno da je pred Bogom opravdaniji onaj ko trpi i strada zbog nepravde od onog ko čini nepravdu. Želimo da su naše veze sa maticom Srbijom neraskidive, da ostanemo jedan Božiji narod i deca Svetoga Save. Živimo svoje živote primireni sa nesrećom koja nam se desila. A o velikim hrišćanskim praznicima kao da se svekoliko Srpstvo sliva na Kosmetu. Naši manastiri su puni hodočasnika iz svih krajeva u kojima žive Srbi. Čim grane proleće pa do prvih snegova bezbroj organizovanih grupa krstari ovom svetom zemljom u želji da obiđu što više svetinja...

* Život Srba na Kosmetu nikada nije bio lak. Čini se još iz perioda Kosovskog boja da nas prati neka zla kob, neki usud prema ovom prostoru, pa se tako i danas priča da je nekima Kosmet sve, a da bi ga se drugi rado odrekli...

- Život Srba na Kosovu jeste težak, ali ni život Albanaca nije lakši. I jedni i drugi se podjednako bore za svakidašnjicu, a Srbi, pored toga, strahuju da li će im prvi sumrak ili duboka noć doneti neku neprijatnost ili, čak, odneti život. Ipak, Kosmet nije samo deo srpske državnosti i srpske istorije - on je deo srpske duše, on je duša srpske duše. Kosmet nije ušećerena jabuka koja se na tacni može nekome dati. I ako se ušećerena jabuka silom otme, njena lepota će zauvek pleniti srpsku dušu. Budimo, braćo Srbi, verni našem kosovskom zavetu jer "ako te zaboravim Kosovo, neka me zaboravi desnica moja".

* Verujete li u opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i da li smo, ovakvi kakvi smo, zaslužili da nam pripadaju ovi sveti prostori?

- Od svih Srba koje je porodila srpska zemlja, rekla bih da su kosovski Srbi najbolji Srbi. Odani su Bogu, pokušavaju da žive po njegovom zakonu, rađaju decu, dovode ih u crkve. Srpska majka na Kosovu neće da štedi svoje grudi da bi očuvala lepu liniju, nego će njima da doji svoju decu... Ovakvi Srbi će sigurno opstati na Kosovu bez obzira na to da li su zaslužili da im pripadaju ovi sveti prostori. Ako nismo mi, zaslužili su naši sveti preci.

* Međunarodna zajednica šesnaest godina nije rešila nijedan zločin počinjen nad Srbima, a sve je više dokaza da se trgovalo organima kidapovanih Srba. Verujete li da će one koji su počinili zločine ipak stići nekakva pravda?

- Današnji demokratski svet se ponaša kao konj u teškim amovima i stegnutih dizgina. Otimačinu Kosmeta opravdava svojim ekonomskim interesima zbog kojih niti su Albanci miljenici, niti su Srbi omraženi, ali se jednostavno preko zločina protiv Srba mirno prelazi, kao da "Žuta kuća" u Albaniji ili Klečka ne postoje. Na otetom Kosmetu pravda za Srbe ne postoji. Jer, zašto bi nevin čovek, nevin jer niko ne može da dokaže njegovu krivicu, Oliver Ivanović, brojao svoje dane u zatvoru? Duboko verujem da sve što se hoće to se i može. Svaki zločin protiv Srba mogao je biti rešen da je postojala dobra volja. Da li će počinioce stići pravedna kazna? Svakako! Ako ne pre, a ono na Božijem sudu.

* U okviru dijaloga Beograda i Prištine trebalo bi da se pregovara o imovini SPC, koja je, kao što znamo, znatno ugrožena. Poznati su i najnoviji pokušaji otimanja dela imanja manastira Visoki Dečani...

- O imovini Srpske pravoslavne crkve nema šta da se diskutuje ni sa Albancima, ni sa bilo kim iz Evropske unije. Imovina SPC je davno zapisana u punovažnim tapijama, a u novije vreme u katastru svake opštine. Imovina manastira Sokolice, svakog manastira i svakog hrama je neprikosnovena imovina SPC.