Privatne klinike spremne za kataraktu i vantelesnu oplodnju

MNOGE privatne oftalmološke i ginekološke klinike zainteresovane su da rade operacije katarakte i vantelesnu oplodnju o trošku osiguranja. Čekaju samo zvaničan poziv Ministarstva zdravlja i RFZO, da vide pod kojim uslovima će im biti ponuđeni ugovori, i kakvi uslovi se od njih traže u pogledu kadra, stručnosti i opreme. I oftalmolozi i ginekolozi tvrde da u postojećim privatnim kapacitetima mogu da urade više hiljada intervencija za RFZO.

- Mi smo, razumljivo, vrlo zainteresovani za sklapanje ugovora sa državom za operacije katarakte - kaže za "Novosti" dr Zora Ignjatović, medicinski direktor "Miloš" klinike, koja posluje u sastavu "Medi grup". - Već imamo veliko iskustvo u saradnji sa fondovima zdravstvenog osiguranja Crne Gore, BiH, Makedonije, sa kojima imamo ugovore duže od pet godina.

Doktorka Ignjatović procenjuje da bi "Miloš" klinika, sa postojećim brojem operacionih sala, hirurga i drugog kadra, za državu mogla da uradi godišnje između 1.000 i 2.000 operacija katarakte.

- Sa svakim fondom pravimo poseban aranžman, cena se formira zavisno od broja ugovorenih operacija - objašnjava dr Ignjatović. - Za pacijente je veoma dobro da postoji prohodnost između državnih i privatnih ustanova, jer to povećava broj operacija, na koje se, zbog učestalosti patologije, čeka bukvalno u svim evropskim zemljama. U Sloveniji se, recimo, operacije katarakte odavno rade paralelno u državnim i privatnim klinikama o trošku fonda.

U Ministarstvu zdravlja, dan pošto je ministar Zlatibor Lončar najavio uključivanje privatnih kapaciteta u sistem, nemaju projekciju koliko bi operacija katarakte i postupaka vantelesne oplodnje moglo da se radi privatno o trošku osiguranja. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" tek treba da napravi analizu potreba, na osnovu kojih će RFZO uputiti zvaničan poziv privatnicima.

Prema rečima profesorke dr Snežane Vidaković, načelnika Odeljenja za vantelesnu oplodnju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, mi smo, sa oko 3.000 postupaka VTO godišnje, ispod evropskog proseka, posmatrano u odnosu na broj stanovnika.

- U Evropi se, u proseku, radi 1.050 ciklusa na milion stanovnika - rekla je profesorka Vidaković. - Prema toj računici, kod nas bi godišnje trebalo da se uradi oko 7.000 ciklusa vantelesne oplodnje, a u pet državnih klinika godišnje uradimo 1.500.

Vantelesnu oplodnju zdravstveno osiguranje finansira od 2006, a u ovaj program su dosad u nekoliko navrata već uključivani privatnici. Njima je godišnje poveravano oko 450 postupaka VTO, ali poslednji ugovori su bili sklopljeni za 2013. godinu.