GRAD Beograd spreman je da reši situaciju koja tri decenije nije rešavana i da učini sve što je moguće da sačuva umetničko sećanje na Milića od Mačve - potvrdio je, za "Novosti", Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu.

Predstavnici Grada voljni su da se sastanu s naslednicama čuvenog slikara povodom ugovora kojim je Milić još 1977. poklonio 64 umetnička dela Gradu a zauzvrat dobio plac u Volginoj 23, u Zvezdarskoj šumi, za izgradnju "Kule na sedam vetrova". Grad se takođe obavezao da će otvoriti galeriju u kojoj će biti izložen slikarev legat.

- U razgovoru s naslednicima konstatovaćemo kakve su trenutno pravne činjenice i koji su njihovi predlozi, sa željom da rešimo situaciju po kojoj se decenijama nije postupalo - kaže Vukosavljević.

Kao što su "Novosti" već pisale, Milić od Mačve je ugovor s predstavnicima beogradske vlasti sklopio 6. jula 1977, prema kojem je dobio plac od 2.000 kvadratnih metara. Na njemu su i danas slikarev atelje, radionica i stan. Sve to sazidano je sa urednom građevinskom i upotrebnom dozvolom, u koje su "Novosti" imale uvid. Izgradnja je odobrena rešenjem Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove opštine Zvezdara od 19. aprila 1978, a 10. decembra 1982. Komitet za komunalno-stambene i građevinske poslove Zvezdare izdaje i upotrebnu dozvolu.

Uprkos tome, ovaj objekat do danas nije upisan u katastar i nelegalan je! Uz sve to, pred Agencijom za restituciju porodica Dukanac podnela je zahtev za restituciju placa koji je posle Drugog svetskog rata podeljen na dva manja. Na jednom od njih je Milićeva "Kula na sedam vetrova", a na drugom, takođe nelegalan objekat "Gradskog zelenila". Postupak povraćaja pred Agencijom privremeno je, kako nam je rečeno, prekinut, jer je Simonida Stanković, slikareva kćerka, pokrenula postupak za legalizaciju "Kule". Dok se ovaj postupak ne okonča, neće se odlučivati ni o placu.

POD ISTIM KROVOM SA IVANjICKI Pod uslovom da je zbirka slika tokom svih ovih godina ostala celovita i netaknuta, Nikola Kusovac misli da bi ona mogla da bude odlično svedočanstvo o Mediali, kao pravcu koji je ostavio izuzetan trag u našoj umetnosti druge polovine 20. veka. Stoga bi, prema tvrdnjama ovog istoričara umetnosti, možda moglo da se razmišlja o prostoru u kome bi pod istim krovom bio izložen ovaj, ali i legat Olje Ivanjicki, koji je smešten u depo Istorijskog muzeja. Takav prostor, nažalost, kaže Kusovac - trenutno ne vidi.

Poseban problem mogla bi da predstavlja činjenica što je plac, u vreme kada je Zavod za izgradnju grada Beograda sa slikarem sklopio dopunski ugovor kojim mu daje uređeno građevinsko zemljište, formalno pripadao "Gradskom zelenilu". Poznavaoci prilika veruju da je u to vreme Zavod imao ovlašćenje da raspolaže tim zemljištem i da verovatno ipak nije prevario Milića od Mačve zaključujući sa njim ugovor o korišćenju zemljišta za koje je znao da ne može njime da raspolaže. Kao savestan ugovarač, Milić je ispunio svoje obaveze.

Sve ove pravne začkoljice naslednici čuvenog slikara moraće da "raščivijaju" sa predstavnicima Grada Beograda, pre nego što se postigne konačan dogovor o legatu i ispuni slikareva želja da njegova platna, umesto kod kolekcionara po Evropi, završe u domaćim galerijama i budu dostupna našoj publici.

Prema ugovoru koji je umetnik potpisao sa Gradom, zbirka bi trebalo da bude izložena u galeriji sa njegovim imenom, u užem centru Beograda. Grad je preuzeo obavezu da snosi sve troškove održavanja i rada galerije, kao i osiguranja slika, ali da o svom trošku objavi katalog zbirke. Milić od Mačve se obavezao da platna (čiji spisak je priložen uz ugovor) neće pozajmljivati, zamenjivati, zalagati ili na neki drugi način otuđiti.

- Ukoliko se za to stvore svi ostali preduslovi, za Beograd bi bilo dobro da ova zbirka bude izložena, ali istovremeno treba promisliti koji bi prostor za to bio najprikladniji - smatra Nikola Kusovac, naš ugledni istoričar umetnosti i dobar poznavalac Milićevog dela. - Smatram da kuća u Volginoj, iz mnogo razloga, nije prikladna za nešto takvo, a mislim da ni Kuća legata nije pravi izbor.

ZBIRKA

ZBIRKA od 64 slike koju je Milić od Mačve namenio kao poklon Beogradu, prema rečima Nikole Kusovca, predstavlja dobro probrani materijal.

- U komisiji koja je tada pravila odabir radova bio je doktor Milorad Kolarić, koji je bio jedan od najboljih poznavalaca njegovog opusa, pa samim tim nema sumnje da je reč o reprezentativnim delima - kaže Kusovac.