NE nameravamo da prodajemo kuću ni po kojoj ceni! Zato ćemo Ministarstvu prosvete predati pismeni prigovor da na konkursu koji je u toku, Udruženju "Milutin Milanković" ne odobri sredstva za osnivanje međunarodnog naučno-istraživačkog i obrazovnog centra i naučnog parka u našoj kući i dvorištu.

Ovako naš poznati akademski slikar Jovan Marinković iz Beograda odgovara na inicijativu da se čuveni srpski naučnik Milutin Milanković "vrati" u svoj beogradski dom, a koju je "Novostima" otkrio mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja "Milutin Milanković". Marinković je jedan od dva sadašnja vlasnika kuće u Profesorskoj koloniji, u Ulici Ljubomira Stojanovića broj 9, u kojoj je velikan srpske i svetske nauke živeo i stvarao gotovo tri decenije, od 1927. do smrti 1958. godine.

- Strašno je što sam za ovu inicijativu saznao iz medija - nastavlja Marinković. - Ni mene ni drugog vlasnika, niko iz Udruženja nije obavestio o nameri da otkupe našu kuću. A, konkurisali su kod Ministarstva prosvete da dobiju sredstva za realizaciju projekta. Štaviše, Udruženje nam već dve godine radi iza leđa. Izradili su i elaborat koji sadrži čak i procenu vrednosti za otkup naše kuće. Nas ne zanima o kojoj svoti je reč, jer kuću nećemo prodavati. Ali, to smatram besprizornim, bahatim, čak i zlonamernim ponašanjem.

U nekadašnjem domu Milutina Milankovića, slikar Jovan Marinković živi sa suprugom Snežanom i ocem Lazarom. Tu je i njegov atelje. Oni su, kako kaže, svoj deo kuće kupili početkom devedesetih od porodice Lazarević, koja ju je, pak, početkom 1975. otkupila od Milankovićevog sina Vasilija.

Kuća u kojoj je živeo Milutin Milanković

- Iako je na kući bila spomen-ploča da je ovde živeo Milutin Milanković, o njemu se nije mnogo znalo u javnosti - priča Marinković. - Ubrzo posle useljenja, od prijatelja Vlade Likića, koji je bio fizikohemičar, i mi smo saznali da je Milanković, kako nam je rekao, "velikan poput Nikole Tesle". Nama je, naravno, vrlo drago što je on pre nas ovde živeo. Čak sam razmišljao i raspitivao se koja soba mu je bila radna, u kojoj je preminuo, ali ništa nisam uspeo da saznam.

Otkad su se uselili, kaže naš sagovornik, supruga i on na kući nisu ništa menjali, ni spolja ni unutra. Nisu, međutim, kaže, ni zatekli ništa od autentičnog nameštaja koji je pripadao velikom naučniku. Kuća je, inače, pod zaštitom države, kao nepokretno kulturno dobro, a nadležna ustanova za zaštitu je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Slikar Jovan Marinković

- Spomen-ploča na kući postavljena je 10. oktobra 1979. godine, povodom veka od rođenja Milutina Milankovića - kaže Marinković. - Ona je, nažalost, u vrlo lošem stanju. Decenijama nije popravljana. Slova su izbledela, tako da se jedva može i pročitati šta na njoj piše. A mi se ne usuđujemo da je popravimo i ne smemo ništa da preduzmemo, jer je kuća pod zaštitom. Pitamo se samo, ako već toliko misle i staraju se o naučnikovoj zaostavštini i kući, zašto se Udruženje "Milutin Milanković", za početak, nije postaralo da se barem ova spomen-ploča sredi?

NAUČNIKOV BOR

U PRELEPOM dvorištu kuće, osim spomen-ploče, na Milutina Milankovića, podseća još jedino bor koji je on posadio. Iako se može videti i sa ulice, naučnik je mesto za bor, po svemu sudeći, pažljivo birao - na malom uzvišenju koje je savršeno mesto za odmaranje uz pogled na kuću. Isti takav bor, Milutin Milanković je posadio i u dvorištu rodne kuće u hrvatskom gradiću Dalju. U toj kući, koja je 2007. obnovljena uglavnom sredstvima Vlade Srbije, danas se nalazi Kulturno-naučni centar "Milutin Milanković".