Vehabije stigle do predgrađa Beograda

MUSLIMANI beogradskih naselja Zemun, Ledine, Batajnica i Borča poslednjih meseci meta su vrbovanja radikalnih islamista - saznaju "Novosti". Oni deluju mahom po privatnim kućama, ali i u okolini zvaničnih džamija. Njihov cilj je da za svoj pokret privuku lokalno romsko stanovništvo, koje mobilišu pod velom humanitarnog rada i solidarnosti.

Rubna beogradska naselja, prema saznanjima našeg lista, posećuju i pojedinci povezani sa ekstremističkim krugovima iz njihovih uporišta u Bosni, ali i iz Novog Pazara. Radikalno učenje islama šire u tišini i van krugova islamskih vernika. Na meti su najčešće lokalni Romi, koji se izjašnjavaju kao muslimani, ali ne žive prema običajima koje nalaže Kuran. Agitatori se njima predstavljaju kao aktivisti islamskih organizacija, kojima je navodni cilj pomoć siromašnim vernicima.

- Pošto steknu poverenje, počinju sa širenjem običaja i načina života kojih se drže vehabije - kaže izvor "Novosti". - Obećavaju novčanu pomoć, rad u inostranstvu i školovanje dece. Porodice koje im deluju kao pogodan "materijal" nastoje da udalje od lokalnih džamija i poštenih imama i uvere ih da Islamska zajednica Srbije ne propoveda ispravno učenje islama.

Žitelji naselja u kojima su smeštene muslimanske bogomolje u prestonici nerado govore o prisustvu radikalnih islamista. Zapažaju, međutim, sve više muškaraca obučenih u kratke pantalone, sa prepoznatljivim bradama, koji rado govore o religiji.

- U ovom kraju je oduvek bilo muslimana, ali odskoro smo svedoci da je među njima sve više Roma - rekao nam je jedan od vlasnika ugostiteljske radnje na ulazu u zemunsko naselje Altina. - Pojedini puštaju mudžahedinske brade i sve češće razmenjuju pozdrave "Selam alejkum". Viđamo i momke nalik vehabijama, ali zasad nikoga ne ugrožavaju.
Istinski muslimanski vernici, smatraju stručnjaci, najbolji su paravan za delovanje radikalnih islamista. Njihov cilj nije pridobijanje iskrenih verujućih ljudi, već suprotno - neobrazovanih i neutemeljenih u svojoj veri. Radikalni "propovednici" klone se agitovanja u zvaničnim džamijama i drugim verskim objektima. Tu, međutim, stiču poznanstva koja kasnije koriste za širenje radikalnih ideja.

U Islamskoj zajednici Srbije, koja ima svoja bogoslužbena mesta u naseljima na rubovima Beograda, jasno kažu da u njihovim džamijama nema vehabija niti će pod njihovim krovom dozvoliti bilo kakva ekstremna učenja i pokrete.

- U džamijama i medžlisima Islamske zajednice Srbije nema vehabija niti pripadnika bilo kakvih radikalnih struja - kaže Eledin Ašćerić, generalni sekretar Rijaseta IZS. - Postoje, međutim, pojedinci koji se najčešće iz koristoljublja bave nečim što bi se teško moglo i nazvati agitacijom. Sa njihovim delovanjem, koje nema veze sa verskim učenjem, upoznati su i državni organi.

Organizacije koje okupljaju Rome Srbije glasno se protive ekstremistima u svojim redovima i edukacijom stanovništva nastoje da zaustave sve oblike manipulisanja.

Ašćerić priznaje da je romska populacija posebno ranjiva na različite oblike manipulisanja, među kojima su posebno opasna ona koja pozdrazumevaju - zloupotrebu religije.

Naročit problem je postojanje nekoliko neformalnih okupljališta pristalica muftije Muamera Zukorlića u Beogradu, koja su van kontrole Islamske zajednice Srbije.

- U ovom slučaju uskraćeni smo za pravnu zaštitu čak i odrednice "islamski", koja se često koristi bez našeg odobrenja - napominje Ašćerić.

Da se pred očima države sprovodi tiha islamizacija, koja nosi i ekstremistička obeležja, smatra i profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti Darko Trifunović. On podseća da se u Srbiji oseća sve jači uticaj radikalnog islama čiji su nosioci takozvane humanitarne organizacije koje promovišu i terorizam.

- Ciljna grupa je romsko stanovništvo koje postepeno napušta romske običaje i kulturu i okreće se islamu - decidiran je Trifunović. - U Srbiji deluju i eksponenti država koje finansiraju terorizam i verske ratove. Ova vrsta agitacije podrazumeva zloupotrebu religije i njeno korišćenje za promociju vrednosti koje su daleko od izvornog islama.

Profesor Trifunović napominje i da Islamska zajednica Srbije sa ovim problemom ne može da se izbori sama, kao i da joj je potrebna pomoć države. Problem je, po njegovom mišljenju, i što u Srbiji ne postoji propis koji bi vehabizam i delovanje ekstremista stavio van zakona.