Milomir Kragović: Ko gasi Beli dvor

SIROMAŠNI skoro da likuju što su i princu Aleksandru Karađorđeviću isekli struju, dok sveznajući analitičari govore da je to nastavak negativne kampanje koja traje godinama. Istoričar Čedomir Antić ide dalje, pa tvrdi da je to početak iseljavanja srpskog prestolonaslednika iz doma njegovog dede.

Kontroverze oko princa i princeze Katarine počele su još 2001, kada su kročili na beogradski aerodrom. Posle odluke Vlade SRJ da se Karađorđevićima ustupi na korišćenje - bar privremeno vrati - dvorski kompleks koji se nalazi na vrhu Dedinja, a koji je tri puta veći od Kalemegdana ili 269 fudbalskih terena.

Tito je dobro odmerio ovaj kompleks i oteo ga 1947. od pravih vlasnika - Karađorđevića. Neposredno posle sloma komunizma učeni princ je imao izvesnu popularnost kod naroda, iako je mali broj onih koji su tada, i sada, upozoravali da je monarhija najbolji oblik uređenja. Većina je komentarisala da Srbi neće, na pravi način, prihvatiti prestolonaslednika, a takve teze su potkrepljivali činjenicom da "budući kralj" ne zna dobro srpski, da je imao političkih gafova, da su se pojavile pukotine dinastiji, da bogati život na brdu mnogo košta...

Filmski reditelj Srđan Dragojević ogorčen je što princ dobija novac iz budžeta "da bi se baškario".

Za održavanje Dvora i 135 hektara nečega, država godišnje isplati oko četrdeset miliona dinara. Monarhija Britaniju godišnje košta blizu 300 miliona funti. Ali Britanci imaju monarhiju, za razliku od nas.

Ovaj svojevrsni istorijski muzej godišnje poseti četrdeset hiljada posetilaca, jer Dvor više nije "zabranjeni grad". Poslednje informacije kazuju da prokišnjava krov, da će vlaga uništita slike neprocenjive vrednosti, da nema adekvatnog grejanja i vodovoda.

Zašto bismo prognozirali da li će princ Aleksandar postati kralj, da li će biti vraćeno oteto imanje, ali ne smemo zbog obraza, i istorije, dopustiti da ovaj otmeni kompleks propadne, jer se ne zna ko bi trebalo da ga održava. Princ ili Vlada, odnosno poreznici.