Spoljni dug prebaciti u evre

EKONOMSKA kriza kuca na vrata. Ipak, mi možemo da se zaštitimo, ako na vreme sednemo sa kreditorima i pokušamo da dogovorimo da se naše obaveze što više, tamo gde mogu da se prebace iz dolara u evro. Takođe, treba računati da će doći i do pada kreditne aktivnosti svuda u svetu, pa i kod nas. Govore ovako ekonomski stručnjaci, procenjujući kako bi mogla da se, na ekonomskom planu, izbegne 2008. godina

Mnoge zemlje su ranijih godina nagomilavale dugove u dolarima. Ukoliko dođe do povećanja kamata i jačanje američke valute to bi moglo da dovede mnoge do bankrotstva.

- Vreme je za restrukturiranje spoljnog duga - kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Naša zemlja ima trećinu obaveza u dolarima. Olakšanje nam donosi zajam od Emirata, koji nam prebacuje obaveze na srednji i duži rok, kada će doći vreme za naplatu. Ali, trenutak je za pregovore da se promeni valutna struktura spoljnog duga, kako ne bismo imalo još veći teret usled rasta dolara koji je neminovan.

Scenario svetske krize iz 2008. godine smo dobro osetili, naročito zaduženi u stranim valutama, a, kako se procenjuje, moguće je da će ovog puta "okidač" biti sa istoka.

- Treba imati u vidu da je kineska ekonomija među najvećim po veličini u svetu i posebno da je imala izrazito visoke stope privrednog rasta. Takođe je i korisnik najvećeg broja sirovina, energenata i ostalih industrijskih svetskih resursa, pa je kao takva i identifikivana kao generator poslednjeg, dvodecenijskog, globalnog, sekularnog privrednog ciklusa - ističe Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Da je došlo do pada samo jednog do dva procenta u rastu ove ekonomije, teško da bi se i osetilo, ali alarm je upalilo naglo lomljenje trenda i pad sa permanentno dvocifrenog na rast za njih skromnih, prošlogodišnjih 6,7 odsto, te otvaranje pitanja - ako se pad nastavi, ko će trošiti tolike resurse.

- Takvu mogućnost ne treba potpuno isključiti, ali sam više sklon pretpostavci da će se rast zadržati u ovim okvirima i u 2016. Naime, on će i dalje ostati pozitivan, a rast na tako jaku i veliku statističku bazu od šest ili sedam procenata veliki je uspeh i teško se može identifikivati kao recesija - naglašava Živanović.

Pozitivan efekat na nas može imati dalji pad kamata u evrozoni. Tempo smanjenja u Srbiji je nešto blaži, ali NBS najavljuje novo obaranje, što otvara prostor za zaduživanje, pre svega privrede.

Naravno, kočnica može da bude produbljavanje krize na Istoku i smanjenje, pre svega, izvoza.