Aleksandar Čotrić: Ka pravoslavnoj (ne)slozi

Svepravoslavni sabor planiran je za proleće ove godine u Carigradu. Međutim, aktuelni sporovi između Rusije i Turske doveli su pod znak pitanja održavanje skupa na kojem bi trebalo da se, posle mnogo decenija, okupe najviši predstavnici svih pravoslavnih crkava.

Sabor je pripreman više od pedeset godina, a delegacije priznatih crkava su utvrdile teme koje će biti razmatrane, pod predsedavanjem vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.

To su, pored ostalog, određivanje jurisdikcije pravoslavnih zajednica van nacionalnih granica, procedure priznavanja crkvenih autokefalija i autonomija, pravila uzajamnog kanonskog priznavanja, uspostavljanje zajedničkog kalendara i razmatranje veza sa drugim hrišćanskim crkvama i pitanja ekumenizma.

Sabor na Bosforu trebalo bi, barem malo, da doprinese i početku rešavanja sporova koji postoje između pravoslavnih država. U svetu živi oko 300 miliona pravoslavaca, ali bez obzira na zajedničku veru, među njima postoje nesporazumi. Na prvom mestu je sukob između Rusije i Ukrajine, zbog Krima, Donjecka i Luganska, opredeljenja ukrajinskih vlasti da se okrenu Zapadu, nagomilanih dugova za gas, ali i zbog podela u okviru pravoslavne zajednice na teritoriji Ukrajine. Rusija ima nerešene probleme i sa Gruzijom zbog Abhazije i Severne Osetije, koje je Moskva priznala kao nezavisne države, a s čime se Tbilisi ne miri. Rusija sličan spor ima i s Moldavijom, zbog statusa faktički otcepljenog Pridnjestrovlja, u kojem živi ruska zajednica. Grčka, Rumunija, Bugarska i Crna Gora su uvele sankcije Rusiji. Grčka je blokirala evroatlantske integracije Makedonije zbog spora oko imena. Između Srbije i Makedonije postoji problem zbog kanonski nepriznate MPC. Bugarska ne priznaje makedonski jezik...

Dakle, problema između pravoslavnih država nije malo, a Svepravoslavni sabor mogao bi i morao bi da pomogne njihovom smanjivanju i rešavanju.

*autor je i predsednik delegacije Skupštine Srbije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja