Komentar: Persa

SVI u Srbiji znaju ko su Stanija, Maca Diskrecija i Dara Bubamara ali malo ko zna ko je Persa Stojković iz Paralova na Kosovu i Metohiji.

E, ta hrabra starica od 75 godina, odbija da plati kaznu albanskim vlastima od 50 evra na ime "narušavanja javnog reda i mira" i preti joj zbog toga zatvor.

Sankcija joj je razrezana pošto je izbacila iz svoje avlije stoku albanskog primitivca Ganija Ibišija koji ju je zbog toga i pretukao.

Srpkinji na srpskoj zemlji, pred njenim domom, neustrašivi Gani pretio je da će da je zakolje sekirom. Ni tada Persa nije ustuknula.

Ne čudi zato ni što je ova naša baka, toplih očiju, odbila ponudu zamenika kosovskog premijera Branimira Stojanovića da joj plati kaznu.

Jer, da je pristala na to milosrđe, prihvatila bi i sopstvenu krivicu. Da je uzela tih 50 evra kojih nema, potpisala bi kapitulaciju pred nepravdom. Legitimisala bi presudu antisuda da je "narušila javni red". Ona, čestita Srpkinja, u poretku terorista i narko-dilera gde se svakodnevno u parlamentu puši suzavac.

Šta nam to poručuje Persa sa srpskog Kosova?

Da nema te kazne, nagrade, štapa ili šargarepe, zbog koje se prodaju obraz, čast i dostojanstvo. Da ne postoji ta sila, koja može da slomi nekog ko veruje u istinitost i ispravnost svojih dela. Da nema tog evropskog poglavlja koji može da natera Srbiju da odustane od svog Kosova i Metohije.

Da, arhaično i prevaziđeno zvuče sve te pouke u vremenu rijaliti morala i sveopšte prostitucije. Epski otrcano deluju te ideje u postmoderno doba brzine, marketinga i lucidnih doskočica na društvenim mrežama.

Ali, sve dok postoji bar jedna Persa, za ovaj narod ima nade.