Svake godine 950.000 evra jevrejskoj zajednici od države

SVE nekretnine i pokretnosti oduzete između 6. aprila 1941. i 9. maja 1945. od Jevreja koji su ubijeni a iza njih nisu ostali potomci, biće vraćene ili nadoknađene jevrejskoj zajednici. Država će, takođe, svake godine iz budžeta, u narednih četvrt veka, izdvajati po 950.000 evra na ime podrške Savezu jevrejskih opština.

Ovo je samo deo novina predviđenih Nacrtom zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Nacrt zakona biće na javnoj raspravi do 18. decembra, posle čega konačan tekst ide pred ministre, a zatim i pred poslanike, početkom godine. Ovaj zakon se, prema rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, čeka od 2011, a njegovo donošenje predviđeno je Zakonom o restituciji.

Zahtev za povraćaj imovine Agenciji će podnositi jevrejske opštine. Reč je o imovini porodica koje su cele stradale u Holokaustu, kao i organizacija koje su bile u funkciji jevrejske zajednice, a imovina im je oduzeta tokom rata. Predmet vraćanja biće zgrade, stanovi, poslovni prostor, građevinsko i poljoprivredno zemljište, šume...

U Srbiji je pre Drugog svetskog rata, kako kaže Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine Subotica, bilo oko 35.000 Jevreja, a u Holokaustu ih je stradalo 80 odsto. Gotovo sve porodice su bile stambeno obezbeđene, a mnoge su imale i fabrike, lokale, hektare oranica i šuma. U pojedinim gradovima, kao što je recimo Subotica, gotovo sve fabrike pripadale su Jevrejima. Pošto je vraćanje njihovog nekadašnjeg celokupnog bogatstva nemoguće, nađeno je pomirljivo rešenje o naknadi tokom narednih 25 godina.

Sve što bude moguće, biće vraćeno u naturi, međutim, iz vraćanja su izuzeti reprezentativni objekti za potrebe Skupštine, Vlade i predsednika Republike, diplomatsko-konzularna i vojna predstavništva, škole, vrtići, domovi zdravlja i bolnice, zgrade javnih preduzeća iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, službene zgrade državnih organa, nepokretnosti koje su u međuvremenu privatizovane... Neće biti vraćana ni umetnička dela koja su postala sastavni deo zbirki muzeja i galerija.

Rok za podnošenje zahteva Agenciji za restituciju je tri godine od dana stupanja zakona na snagu. Zakupci koji se već nalaze u zgradama koje su predmet vraćanja ostaće u njima pod dosadašnjim uslovima do tri godine.

Svim prihodima upravljaće Savez jevrejskih opština, a sredstva će biti korišćena za proučavanje i dokumentovanje perioda Holokausta, obeležavanje značajnih datuma u vezi s tim periodom, naučnoistraživačke projekte, izdavanje publikacija, obrazovanje o Holokaustu i zločinima fašista, stipendiranje đaka i studenata, finansijsku podršku preživelim Jevrejima i jevrejskoj zajednici, jačanje njenih veza sa sunarodnicima u svetu... Kako se dobijeni novac troši, kontrolisaće Odbor za nadzor.

- Donošenje ovog zakona bila je ne samo naša zakonska, već i civilizacijska i moralna obaveza - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, i dodaje da su u njegovom kreiranju učestvovali ne samo svi relevantni državni organi, već i predstavnici jevrejske zajednice u Srbiji i u svetu. - Donošenje zakona doprineće ugledu naše zemlje u svetu.