Srbija neće podizati zid

GRAĐANI Srbije ne moraju da brinu zbog terorističkih napada, jer će država učinti sve kako bi se osećali sigurno i bezbedno, izjavio je premijer Aleksandar Vučić prilikom obilaska privremenog izbegličkog centra u Preševu sa visokim komesarom UN Antoniom Guterešom. Vučić je ponovio da naša zemlja neće podizati ograde i bodljikave žice na svojim granicama i da će sprovoditi kontradiverzione preglede na svakom mestu.

- Srbija će primati i pokazivati solidarnost i humanost prema svim ovim ljudima, to će dobro govoriti o našoj zemlji, ali i tim ljudima dobro o našem narodu. To će nam se jednog dana vratiti kroz njihovu ljubav i poštovanje. Naša zemlja će nastaviti da brine o izbeglicama, jer su u 99,99 odsto slučajeva to dobri ljudi, proterani sa ognjišta, naterani da napuste zemlju zbog terorizma i drugih razloga.

Na pitanje koliko ćemo izbeglica moći da zbrinemo ukoliko se pojavi takav zahtev, premijer je odgovorio:

- Onoliko koliko budemo mogli. Ionako će to da rade državni organi, a 99 odsto stanovništva to neće ni videti ni osetiti.

Upitan da li u Preševu mogu da se razlikuju lažni pasoši od pravih i da li mogu da se razlikuju migranti od terorista, Vučić je odgovorio kontrapitanjem: "a da li vi to možete da uradite?"

- Ne može niko. Da li je to napisano na nečijem čelu. Ni u Parizu niko nije mogao da prepozna teroriste.

Antonio Gutereš je osudio sve terorističke napade koji se dešavaju širom sveta, ali i istakao da migrante ne treba poistovećivati sa teroristima:

- Svedoci smo dramatičnih terorističkih napada u različitim delovima sveta koji su pretnja i donose patnju nevinim ljudima i moraju biti osuđeni. Ali je takođe važno reći da nije kretanje migranata stvorilo terorizam. Terorizam zajedno sa tiranijom i ratom, stvorio je migrante. Između 5.000 i 7.000 žena i dece beži pred nasiljem i nije fer da izbeglice budu okrivljene za ova dešavanja.

Vučić i Gutereš su sa ministrom Aleksandrom Vulinom obišli u Preševu šator za popunjavanje upitnika, objekat u kojem se registruju migranti i uzima otisak prsta, ambulantu, montažne kućice i šatore koje je podigao UNHCR, kao i šator sa kontradiverzionom kontrolom.

Prema rečima Mirjane Milenkovski iz UNHCR, kroz centar dnevno prođe oko 5.000 ljudi. Ona je dodala i da su se bezbednosne kontrole u prihvatnom centru radile od prvog dana. Prvo se radi bezbednosna kontrola, a zatim migranti koji imaju dokumenta idu u objekat u kojem se registruju, dok oni koji nemaju prvo ulaze u prostor za predregistraciju, gde im uzimaju lične podatke i zemlju porekla. Tek tada dobijaju hranu i hitnu medicinsku pomoć.

Pariska tragedija ne sme da natera Evropu da prestane da iskazuje humanost i solidarnost prema migrantima, koji su od istog tog zla i pobegli iz svojih domova, rekao je juče predsednik Tomislav Nikolić topkom razgovora sa ambasadorom SAD Majklom Kirbijem o terorističkom napadu u Francuskoj Pariza, kao i o posledicama na migrantsku krizu.

Posle događaja u Parizu, i u Hrvatskoj je podignut stepen bezbednosti, a rigoroznije su i kontrole na granicama. Takođe je pojačana i komunikacija sa BiH koja uključuje i razmenu bezbednosnih informacija. Do sada je kroz Hrvatsku prošlo 405.000 izbeglica, a kroz Sloveniju 206.000.

Hrvatska je, prema rečima Ranka Ostojića, tamošnjeg ministra unutrašnjih poslova, najavila da će zaustaviti prijem izbeglica ako se prekine prolaz do Nemačke.

Zasada Zagreb ne namerava da izgradi zid ili da postavi žicu na granici prema Srbiji i BiH, ali "Novosti" saznaju da postoje konkretni planovi da se to uradi ako budu zatvorene granice prema Nemačkoj i Austriji.

U Sloveniji je vojska nastavila sa postavljanjem žičane ograde prema Hrvatskoj. Dok deo nacije podržava taj potez, stanovnici koji žive uz granicu tvrde da sve podseća na 1942, kada su to radili nacisti. Bune se i meštani koji žive od turizma, poput onih iz Bele Krajine.

Iz Skoplja je takođe poručeno da je Makedonija spremna da za samo osam časova podigne ogradu na granici sa Grčkom ako se enormni priliv izbeglica i migranata iz zemalja Bliskog istoka "zaglavi" i ne bude prihvaćen u centralnoj Evropi. Ovo je potvrđeno odlukama Saveta za bezbednost, tela pri kabinetu šefa države i vrhovnog komandanta oružanih snaga Đorđa Ivanova.

Uprkos činjenici da je Armija Makedonije spremna za podizanje ograde i da se teren za takvu operaciju na graničnom pojasu kod Đevđelije već raščišćava, konačne odluke još nema. Da li će podizanjem ograde biti uspešno kontrolisan pojačani priliv migranata, teško je pretpostaviti, komentarišu skopski mediji. Posebno se ukazuje na dosadašnje propuste i loša iskustva vojske i policije sa izbeglicama na južnoj granici, nadomak Đevđelije.