Država budno prati migrante

JAČI nadzor tranzita, bolja kontrola migranata i intenzivni kontraobaveštajni rad agencija za bezbednost - prve su mere kojima je Srbija reagovala posle napada islamskih ekstremista u Parizu. Pojačano je obezbeđenje Vlade, policijskih stanica i stranih ambasada u Beogradu. Iako službe Vlade ističu da građani nemaju razloga za brigu, država je spremila odgovor na bezbednosne pretnje.

Kolona izbeglica od Preševa ka zapadu i severu zemlje, u kojoj se kretao i Sirijac Ahmed Almuhamed, jedan od terorista iz Pariza, prva su tema većine stručnjaka za bezbednost. Pored bolje kontrole svih izbeglica koje prolaze ka Hrvatskoj, na listi zadataka pred agencijama za bezbednost su i bolja saradnja sa službama država susedstva, jačanje obezbeđenja državnih službi, kao i zaštite okupljanja i javnih skupova.

Viši nivo budnosti u Srbiji gotovo neprekidno je na snazi od maja ove godine i sukoba makedonske policije sa albanskim teroristima u Kumanovu. To se odnosi i na provere vozila i putnika na ulasku u zemlju, posebno iz Makedonije i Bugarske.

Da bi Srbija trebalo da se pripremi za sve bezbednosne izazove, bez obzira na to što nije cilj islamskih ekstremista, smatra profesor Andrija Savić, nekadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije. On napominje da je glas o humanom odnosu Srbije prema izbeglicama odjeknuo i na Istoku, što je umanjilo šanse da se ona nađe na meti islamista.

- Sastanak Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, odmah posle nesreće u Parizu, pokazuje da je država dobro reagovala u dramatičnoj situaciji - objašnjava Savić. - Na sprečavanju delovanja ekstremista prioritet Srbiji bi trebalo da bude provera migranata koji su u tranzitu, kao i svih građana koji su bili na ratištima u Siriji, Iraku i drugim zemljama.

- Protiv terorizma jedna država je nemoćna, pa je neophodna razmena informacija i koordinacija aktivnosti - napominje Savić. - Srbija bi trebalo i da se pripremi za zatvaranje granica i ograničavanje slobode kretanja u Evropi, što može biti jedna od posledica napada u Parizu. To može da uzrokuje koncentraciju velikog broja izbeglica sa Bliskog istoka u našoj zemlji.

Vojska, Žandarmerija i policija u saradnji sa Crvenim krstom, Komesarijatom za izbeglice i drugim državnim službama, neprekidno prate ulazak izbeglica u zemlju i njihov dalji put kroz Srbiju.

Da Srbija zato ne bi trebalo da se pribojava migranata niti terorističkih napada u njihovoj režiji smatra i Vladimir Cucić, republički komesar za izbeglice:

- Nema razloga za strah. Ceo sistem je uređen tako da izbeglice više nisu u kontaktu sa našim stanovništvom.

Po Cucićevim rečima, Srbija je jedina u lancu od šest-sedam zemalja koja efikasno evidentira izbeglice, tako da njihovi podaci mogu kasnije da se uporede sa podacima koje uzimaju druge zemlje.

Da u slučaju prolaska teroriste iz Sirije kroz Srbiju niko nije zatajio, smatra i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila. Prema njegovim rečima, iluzija je da je moguće u nezaustavljivoj reci ljudi otkriti eventualnog teroristu ako ne postoje međunarodne poternice za njim ili ako nije naoružan. A niko ne putuje opasan eksplozivom.

• Srbija obavlja bezbednosne provere na nivou EU, čak bolje od mnogih zemalja - kaže Đurović. - Osim što se uzimaju lični podaci osobe, otisak prsta i fotografija, proverava se i da li je ta osoba u Interpolovoj ili nekoj drugoj bazi podataka, postoji li poternica za njom, da li je naoružana...