Ujedi pasa odneli milion evra, sve više lažnih prijava

SAMO devet gradova u Srbiji prošle godine potrošilo je gotovo milion evra za naknadu štete građanima zbog ujeda pasa lutalica! U opštinama sumnjaju da je među ugroženima i mnogo “profesionalnih žrtava”. Oni, po mišljenju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, svake godine uzmu stotine hiljada dinara iz lokalnih budžeta na ime odštete prijavljujući lažne ujede, često i na teritoriji više gradova. Zbog toga je ova organizacija predložila formiranje registra odštetnih zahteva iz kojeg bi se jasno videlo ko pokušava da na nelegalan način dođe do zarade.

Milan Filipović, javni pravobranilac u Šidu, priča da je imao slučaj romske porodice, iz koje je prvo deda prijavio da ga je ujeo pas. Dobio je oko 70.000 dinara odštete, a posle šest meseci je došao njegov sin, pa kasnije i unuka. Tada je Filipović posumnjao da se radi o zloupotrebi, ali tužilaštvo nije prihvatilo njegove primedbe.

Filipović smatra da je ideja o jedinstvenom registru dobra, ali da ne bi smanjila zloupotrebe u dovoljnoj meri.

- Trebalo bi da svaki doktor fotografiše ranu i da nam dostavi dokaz mejlom - smatra Filipović. - Lekari olako pišu da je nekog ugrizao pas lutalica, a ne bi smeli tako da formulišu izveštaj, jer nemaju dokaze, već samo reč pacijenta. I policija neretko službenu belešku piše vrlo površno, a detaljnijim ispitivanjem mogle bi se sprečiti zloupotrebe. Ugroženom se veruje na reč, a mi smo u postupku dužni da dokažemo da ga nije ujela lutalica. To nam retko uspeva i to samo u situacijama kada se ljudi slučajno odaju nekim postupcima i izjavama.

Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada i član Upravnog odbora NALED-a, smatra da bi ukrštanjem podataka iz prijava prikupljenih u svim lokalnim samoupravama i sudovima u Srbiji moglo da se vidi koga psi redovno ujedaju.

- Sudovi u većini slučajeva daju punu veru iskazu tužioca, što po pravilu dovodi do usvajanja tužbenih zahteva, bez ozbiljnije analize dokaza - napominje Vučević.

Najduži spisak ugroženih je u Beogradu. Statistika pokazuje da u prestonici svakog dana lutalice ujedu barem petoro ljudi. Lane su podnete 552 tužbe, a budžet Beograda “olakšan” za više od 50 miliona dinara. Suma koja se potražuje u nezavršenim sporovima šest puta je veća! Ogroman novac “pojedu” psi lutalice i u drugim gradovima širom Srbije. Niš su prošle godine ujedi koštali 28 miliona dinara, Valjevo 15,5, Sombor 17,5, a još 7,5 miliona dinara za tu namenu su dali Šabac, Zrenjanin, Pirot, Veliko Gradište i Kruševac.

Po rečima Ljiljane Blagojević, gradskog pravobranioca Grada Beograda, ne postoje slučajevi da je ista osoba podnosila više tužbi po istom osnovu i nema dokaza da je bilo zloupotrebe. Sume koje Grad u toku godine isplaćuje na ime baš ovih tužbi ipak su - milionske!

- Nadoknada se traži po osnovu pretrpljenog fizičkog bola, straha kao i naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti. Na ime naknade materijalne štete, gde je oštećena imovina, podnosioci tužbe potražuju oko 4,5 miliona dinara. Visina naknade koju sud dosuđuje iznosi oko 200.000 dinara. U ovaj iznos nije uračunata zakonska zatezna kamata.

ODŠTETA I 500.000 DINARA

Po rečima advokata Cvjetićanina, tužba može da se pokrene u roku od tri godine, posle čega zastareva. Uglavnom ovi sporovi traju oko godinu i po dana. Po pravilu, da bi se na adekvatan način utvrdila jačina intenziteta psihičkih bolova i kvalifikacija telesne povrede. Sud će na predlog stranke, odrediti veštačenje. Najčešće ortopeda-traumatologa i psihijatara. U slučajevima ozbiljnijeg ujeda dosuđuje se naknada štete koja se kreće do iznosa od čak 500.000 dinara.