Momčilo Pavlović: Do mira je dalek put

CVET Natalijine ramonde, zakačen na reverima, simbolizovao je u sredu Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Samo dva dana kasnije, događaji u Parizu pokazali su da na evropskim i svetskim prostorima, nema mira ni primirja.

O tome i nekim domaćim temama razgovaramo sa Momčilom Pavlovićem, direktorom Instituta za savremenu istoriju.

- Mira nema i neće ga biti dok ljudi imaju potrebu za nekim ciljevima, bilo praktičnim ili iracionalnim. Ovo što se desilo u Parizu to je iracionalna borba na užas civilizovanog sveta.

Ima li kraja toj borbi, ili je to samo njen početak?

- Nažalost, ovo je verovatno tek početak takvih akcija kojih može biti i na drugim tačkama. Ciljevi su nezaštićeno stanovništvo i uvek se mogu izazvati takvi masakri. Smatram da treba konsolidovati čitav region i stabilizovati države odakle dolaze takvi ljudi i takve ideje. Ipak, ne verujem da sve ovo može da destabilizuje Evropu i da dođe do opšteg sukoba.

U nedelji za nama dobra vest je da Kosovo nije primljeno u Unesko?

- Moćni sponzori kosovske nezavisnosti uporno sva rešenja za problem Kosova ne traže sa Srbijom, nego protiv nje. Pritom nastoje, na ovaj ili onaj način, da primoraju Srbiju da aktivno učestvuje u zaokruživanju kosovske nezavisnosti. Sad se prvi put, iako tesno, pokazalo da male države imaju jednak glas kao i velike.

Naravna da će biti još mnogo pritisaka.

- Kosovo i njihovi sponzori nezavisnosti nastojaće da ubrzaju proces ulaska Kosova u razne međunarodne institucije. Posebno tamo gde se odlučuje na drugi način i gde Srbija nema efektivnu moć da mobiliše određeni broj glasova u svoju korist.

Kakav rasplet se može očekivati?

- Albanci u ovom trenutku ne prihvataju ni stoti deo onoga što su imali u Titovoj Jugoslaviji i pod Miloševićem, kada su bili pod autonomijom. Zar nije logično da autonomiju, odnosno ista prava koja su uživali u Srbiji i Jugoslaviji, priznaju i tamošnjim Srbima.

Šta vam je na ličnom planu obeležilo proteklu nedelju?

- Proslavili smo Svetog Dimitrija u radosti zbog diplomiranja sina Pavla na Fakultetu dramskih umetnosti. Ali, bili smo istovremeno i tužni što sa nama nije bila njegova majka i moja supruga Tanja, koja vodi bitku za zdravlje. Nadamo se da će tu bitku i dobiti.