Studenti dogodine na sufinansiranju

DOK na pojedinim fakultetima studenti protestuju, traže sedmi, pa i osmi i deveti ispitni rok, ali i još niže cene studija, država im priprema sasvim novi zakon o visokom obrazovanju, koji će promeniti mnoga "pravila igre", pa i ova koja se tiču finansiranja. Već od narednog oktobra biće mnogo teže stići do besplatnih studija, ali se vraća kategorija sufinansiranja, pa će se državni deo kolača deliti na više studenata i školarina.

Fakulteti se najviše plaše kako će biti raspoređen novac od koga oni žive - budžetska sredstva, školarine i sredstva koja sami zarade od izdavanja prostora, knjiga, naučnih projekata, saradnje sa privredom... Ovoga puta priprema novog zakona prebačena je u ruke samih profesora, što im kasnije smanjuje mogućnost da budu nezadovoljni ovim važnim dokumentom.

- Rad su prošle nedelje započele četiri radne grupe, čiji posao je da sagledaju probleme u primeni postojećeg zakona, pa da predlože kako stvari treba da se menjaju, a na kraju će pravnici, prema njihovim instrukcijama, da pišu zakon - objašnjava za "Novosti" dr Zorana Lužanin, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. - Formirane su četiri grupe: za finansiranje, za kvalitet i akreditaciju, za ljudske resurse i četvrta za organizaciju i upravljanje na univerzitetima. U svakoj je do 20 relevantnih članova. Tu je i peta grupa, čiji posao je studentsko organizovanje, jer će i ono biti uređeno novim zakonom.

Oni treba da analiziraju i koje efekte bi novi zakon morao da donese - u kvalitetu, finansijama, kadrovima... Radne grupe imaju rok do polovine decembra da završe svoj posao, da bi dokument već posle Nove godine išao u javnu raspravu, a u aprilu bio u skupštinskoj proceduri za usvajanje.

Finansiranje je najbolnija tačka i pretrpeće najviše izmena. Za studente je planirano linearno finansiranje - pa će neko plaćati deset odsto, a neko 90 odsto školarine. Biće i dalje onih, ali mnogo manje, koji ne plaćaju ništa. Ovako će, kaže naša sagovornica, sistem biti mnogo pravedniji, jer neće pola boda moći da deli onoga ko je od države dobio sve i onoga ko nije ništa. Promene u finansijama mogu da očekuju i fakulteti. Očekuje se da najteža borba bude oko raspodele sredstava od školarina, jer je fakultet do sada od njih pokrivao deo materijalnih troškova i "pojačavao" fakultetske plate. Zato su, zavisno od broja akademaca i visine školarina, i profesorske plate veoma različite - od 80.000 pa i do nekoliko stotina hiljada dinara na pojedinim fakultetima.

Razmišlja se o uvođenju platnih razreda, što bi neki fakulteti jedva dočekali, a drugi nikako ne bi želeli - objašnjava prof. dr Lužanin. - Kada bude pravljen model finansiranja, pazićemo na specifičnost svih fakulteta. Neki upisuju mali broj, više troše na svakog studenta i to ćemo svakako uzimati u obzir.

SKUPLjE NA BUDžETU

DRŽAVA za jednog budžetskog studenta izdvaja znatno više nego što je školarina za samofinansirajuće. Budžet najviše koštaju studenti umetnosti - oko 700.000 dinara, dok je školarina do 200.000 dinara. Najmanja je razlika na društvenim fakultetima. Država u proseku po jednom budžetskom studentu troši godišnje 240.000 dinara.