PDV na radnike isti kao za cipele

ČINjENICA da se, osim na robu i usluge, PDV može plaćati i na radnike, dovelo je pojedine kompanije do blokada računa, zarad neplaćenih dugovanja po tom osnovu, pa čak i do najava sudskih postupaka. Međutim, zakon je ovaj put definitivno na strani poreznika, koji obračunavaju 20 odsto PDV-a svakom poslodavcu koji - unajmi radnike.

- "Lizing" zaposlenih ili kako to poreski propisi u Srbiji definišu "stavljanje na raspolaganje osoblja" je usluga koja i pored neodgovarajuće pravne regulacije u velikoj meri postoji i uobičajena je poslovna praksa određenog broja, pre svega, velikih privrednih sistema - objašnjava za "Novosti" Bojan Žepinić, partner u konsultantsko-revizorskoj kući "TPA Horvat".

On ističe da ovaj radno-pravni institut nije naš izum i jedan je od mnogih preuzetih iz poslovne prakse razvijenih zemalja, gde je praćen detaljnom pravnom i poreskom regulacijom.

- Zakon o PDV reguliše ovu uslugu u delu gde se precizira mesto prometa usluga, i kaže da je mesto prometa usluge stavljanje na raspolaganje osoblja tamo gde primalac usluge obavlja delatnost. Shodno tome, ukoliko primalac ovakve usluge obavlja delatnost u Srbiji, srpski PDV po opštoj stopi od 20 odsto mora da bude obračunat i plaćen - navodi Žepinić. - Prema opštim pravilima o osnovici za PDV, osnovicu čine ukupan iznos naknade i svi sporedni troškovi koji se fakturišu. U konkretnom slučaju to bi bila bruto zarada zaposlenih, druga primanja na koje zaposleni imaju pravo, te marža pružaoca usluge. Ovako zaračunat PDV ne mora nužno da bude trošak kompanije primaoca usluge, jer ona, uz ispunjenje opštih uslova, može da izvrši povraćaj zaračunatog PDV ili da umanji svoju obavezu za PDV.

Zoran Bukilić, direktor za kadrovske poslove u agenciji za zapošljavanje "Trenkvalder", ističe da se ranije procenjivalo da preko agencija i omladinskih zadruga radi oko 50.0000 do 60.0000 ljudi.

- Mi insistiramo da se zakonski reši pitanje rada agencija i upošljavanja preko nas. Očekujemo da će zakon biti donet do kraja godine - ističe Bukilić. - Više je razloga zašto se poslodavac opredeljuje da radnike angažuje preko agencije. Prvo, strane kompanije nemaju u budžetu sredstava za zapošljavanje, ali imaju na stavci "usluge". Zatim, radnici se preko agencija unajmljuju i zbog privremenog rasta obima posla, koje je teško predvideti. Uz to, to je i najbolji način i da se testira znanje kandidata. On, praktično, radi od tri do šest meseci, pa ako je dobar onda ga zaposle.

Bukilić ističe da, nažalost, postoje i poslodavci koji iznajmljivanjem radnika čuvaju svoje fondove za plate, plaćajući ih manje nego stalno zaposlene.

- Upravo zato mi i tražimo usvajanje zakona - ističe Bukilić. - Rad preko agencije i stalni angažman definitivno ne mogu da imaju istu vrednost, ali mi se zalažemo za kolektivne ugovore kojima će se propisati minimum ispod kog ne sme da se ide. Tako bi se izbegle zloupotrebe.