Zagreb još delom drži blokadu

OD otvaranja u petak, do subote uveče i zaključenja ovog broja, iz Srbije u Hrvatsku je na graničnom prelazu Batrovci prešlo više od 500 kamiona, izjavio je Zoran Marčeta, komandir stanice srpske pogranične policije na tom prelazu.

To je, praktično, najveći deo kolone koja je, danima, čekala otvaranje najprometnijeg prelaza između dveju zemalja, a juče i sinoć kamioni su na Batrovcima za prelaz čekali manje od jednog sata.

Ipak prelazi ka Hrvatskoj kod Bačke Palanke, kod Bezdana, Neština, Sota i Ljube nisu otvoreni. Iz Hrvatske su stizale samo nezvanične najave da bi to moglo da se desi tokom ovog vikenda.

- Sve naše službe su od trenutka otvaranja granice udvostručile broj ljudi, da bi se prolazak vozila i ljudi maksimalno ubrzao - rekao je juče Zoran Marčeta, komandir pogranične policije na Batrovcima.

Prolazak svih vrsta vozila normalizovan je i na, u petak takođe otvorenom, graničnom prelazu Tovarnik. Juče pre podne na preostalih šest prelaza, međutim, bilo je drugačije.

- Tek u 13 časova, Hrvati su otvorili svoju stranu granice, tako da smo i mi mogli da počenemo sa radom. Do tada, ipak, nije bilo velike gužve, jer su ljudi, poučeni događajima iz prethodnih dana, telefonom proveravali kakva je situacija - rekli su nam u carinskoj ispostavi prelaza Bogojevo - Erdut.

Informacija o otvaranju granice sa hrvatske strane, juče je uzalud čekana na graničnom prelazu kod Bačke Palanke.

- Nemamo nikakvih najava kada će granica sa hrvatske strane biti otvorena, ali smo spremni da odreagujemo kada se to dogodi - rekao nam je juče kasno po podne Zoran Šešum, komandir stanice Pogranične policije na tom prelazu.

Kod Bačke Palanke je tokom prepodneva prolaz čekalo petnaestak kamiona, ali su, dobivši informaciju o otvaranju Bogojeva koje im je bilo najbliže, otišli tamo.

- Bilo je i dosta automobila, pre svega ljudi koji imaju kuće ili imanja u Neštinu i Viziću, našim selima na desnoj obali Dunava. Nekoliko desetina njih zbog hitnih poslova nisu mogli da čekaju i otišli su peške, a ostali su odustali od čekanja - kažu na ovom prelazu.

Oni koji su prešli, morali su do svojih kuća ili imanja da pešače više od deset kilometara, od čega pet preko hrvatske teritorije. Bilo je i ljudi koji su peške dolazili sa hrvatske strane i oni kažu da je tamo situacija prilično konfuzna, da niko zapravo ne zna šta se dalje čeka.

Pored Bačke Palanke, juče, do zaključenja ovog broja, nisu bili otvoreni ni granični prelazi kod Bezdana, Neština, Sota i Ljube. Po nezvaničnim najavama iz Hrvatske, to bi moglo da se desi do kraja ovog vikenda.

A dan posle normalizacije na graničnim prelazima između dve zemlje, još se nije ugasio svađalački žar sa one strane Dunava.

Ranko Ostojić, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, izjavio kako je “sve bila predstava, a da Srbija i dalje ne šalje izbeglice prema Mađarskoj”. Horgoš se ne koristi, tvrdi Ostojić, ali ima naznaka da bi od nedelje deo ljudi trebalo da bude preusmeren prema Mađarskoj.

Iz Hrvatske su stizale i vesti da se u ovoj republici za prihvat izbeglica priprema i jug zemlje, pa se oko Dubrovnika uređuju bivši vojni objekti. Do juče je u Hrvatsku ušlo 66.500 izbeglica - naveo je tamošnji MUP.

Prema saopštenju hrvatske policije, u petak je kod njih ušlo oko 10.000 migranata. Kasno po podne nove grupe izbeglica su otkrivene u kukuruzištima blizu hrvatskog sela Strošinci, javljali su zagrebački mediji.

Deo migranata nalazi se u privremenom prihvatilištu u Opatovcu, odakle se odvoze prema graničnim prelazima Baranjsko Petrovo Selo, Terezino Polje i Botovo.

Nešto bolje vesti za region stižu iz Skoplja. U prihvatnom kampu kod Đevđelije na jugu Makedonije, u poslednja 24 časa izdato je ukupno 1.738 potvrda izbeglicama iz zemalja Bliskog istoka pristiglim iz Grčke namernim da se balkanskom rutom domognu centralne Evrope, potvrđeno je u MUP u Skoplju.

Sudeći prema broju registrovanih migranata u petak, osetan je pad priliva izbeglica iz Grčke, potvrđuju i aktivisti nevladinih i humanitarnih organizacija.

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, osvrćući se na uticaj izbegličke krize na susedske odnose država u regionu, u intervjuu Tanjugu je rekao “da odnosi Mađarske i Srbije nikada nisu bili bolji”, apostorofirajući pre svega doprinos Aleksandra Vučića, predsednika srpske vlade. On je ukazao da je kriza s migrantima bila svojevrsna pretnja po opstanak dobrih odnosa dveju zemalja, ali da političkog konflikta nije bilo. Kako je naglasio, ni podizanje zida na graničnom prelazu između dve zemlje nije bilo upućeno građanima Srbije.

Srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović juče je bio uzdržan u komentarima oko stanja na graničnim prelazima. On je naglasio da su granične policije dveju država u redovnom kontaktu oko normalizacije saobraćaja na srpsko-hrvatskoj granici.

Gostujući u TV emisiji, srpski ministar trgovine Rasim Ljajić je naveo da je materijalna šteta koju su privrede dveju zemalja pretrpele tokom hrvatske blokade milionska, ali da Srbija neće pokretati trgovinski spor protiv ove zemlje. On je ostavio mogućnost da preduzeća koja su oštećena to učine samostalno.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović takođe se juče osvrnula na spor Srbije i Hrvatske oko graničnog prelaza i konstatovala da je Srbija u toj situaciji pokazala da je odgovorna zemlja.

- Političari u Srbiji, pre svega premijer Aleksanadar Vučić, pokazali su da su odgovorni i da je Vlada Srbije jedna odgovorna vlada - rekla je Mihajlović u Koceljevi, dok je Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, konstatovao “da su neke ružne slike o Srbiji iz pethodnih vremena zauvek srušene i da Srbija nikada više neće moći da bude optužena za šovinizam ili rasizam”.