Srbiji ostaje bar 10.000 migranata?

AKO naši susedi podignu zidove i zatvore se, u Srbiji bi moglo da ostane "zaglavljeno" više od 10.000 izbeglica, procena je vlasti. U slučaju zatvaranja granica, Vlada je spremna da aktivira "plan B", saznaju "Novosti".

Prema tom planu za urgentno zbrinjavanje, ako bude prevelikog priliva ljudi, u prvoj fazi kapaciteti pet domaćih prihvatnih centara povećaće se za 150 odsto, odnosno sa 800 na 1.200 mesta. U drugoj fazi povećaće se na 3.000 mesta. Svakog dana u Srbiju i dalje ulazi po dve-tri hiljade migranata, kažu u Komesarijatu za izbeglice.

Ako broj onih koji ostanu "zarobljeni" kod nas bez novca, papira i mogućnosti da nastave dalje premaši brojku od 3.000, otvaraće se dodatni centri.

Da je situacija dramatična upozorio je i UNHCR, koji je skrenuo pažnju "na nagomilavanje izbeglica i migranata u Srbiji usled pooštravanja graničnih kontrola i zatvaranja granica u susednim državama". Ističući da skoro 4.000 svakodnevno ulazi u Grčku i nastavlja ka severu, predstavnik UNHCR-a Adrijan Edvards kaže da je kriza u porastu i da se prebacuje iz jedne države u drugu. Dodao je i da strože granične kontrole, koje je prvo uvela Mađarska, a potom i Hrvatska, prete stvaranju uskog grla u Srbiji "koja nije zemlja sa jakim azilantskim sistemom".

O novonastaloj situaciji raspravljaće danas i Vlada Srbije, kao i Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Ovo je bila tema sastanka i srpskog i mađarskog šefa diplomatije Ivice Dačića i Petera Sijarta, kao i ministra policije Nebojše Stefanovića. Zvaničnik iz Budimpešte rekao je da su spremni da ponovo otvore auto-put na Horgošu, ako srpska policija može da spreči novi pritisak migranata.

- Na sastanak evropskih lidera, 23. septembra, trebalo bi da budu pozvani i premijer Srbije i šefovi drugih zemalja u okruženju zbog izbegličke krize - rekao je Dačić, dok je Sijarto izrazio žaljenje zbog povređenih srpskih novinara.

Mađarski šef diplomatije je oštro kritikovao i Hrvatsku i njene zvaničnike jer nisu u stanju da se nose sa novonastalom situacijom.

I Hrvatska je, po rečima premijera Zorana Milanovića, prešla na svoj "plan B". Zatvorila je većinu graničnih prelaza prema Srbiji, a promet prema Sloveniji je otežan i pitanje je trenutka kada će biti obustavljen. Izbeglice lutaju od Belog Manastira do Zagreba, a u Tovarniku postoji strah od zaraze, jer su higijenski uslovi katastrofalni!

- Nećemo izbeglice više zadržavati. Nećemo ih popisivati, nahranićemo ih i poslati dalje - poručio je Milanović neposredno pre nego što su autobusi i vozovi prepuni izbeglica krenuli prema hrvatsko-mađarskoj granici.

- EU je zanemarila zaštitu svojih granica i evropski lideri plaše se da stvari "nazovu prvim imenom" - kazao je.

Na negodovanja Mađara što im transportuju Sirijce, Milanović kaže:

- Angela Merkel je rekla da se dablinska pravila više ne primenjuju. Od danas ćemo početi da primenjujemo druge metode, ljudske, a ne one kao u Mađarskoj. Problem je dublji i posledica je evropske nesposobnosti da reši ono što je trebalo rešiti davno, a to je granica Grčke i Turske.

I dok Budimpešta tvrdi da hrvatske vlasti nisu sa njom u kontaktu, izvori bliski zvaničnom Zagrebu kažu za "Novosti" da se razgovara sve vreme. Milanović se ne slaže ni sa predsednicom Kolindom Grabar Kitarović da se vojska uputi na granice.

Avganistanac Najibul Habibul već dugo živi u Zagrebu i pomagao je svojim sunarodnicima poslednja dva dana da se snađu:

- Bio sam noćas sa njima u autobusu koji ih je prevozio u Zagreb i svima je jedina želja da se dočepaju Nemačke. Lutali smo od mesta do mesta da ih nekako sklonimo, ljudi su gladni, umorni, deca bolesna. Užas!

Usprkos zatvorenim granicama, broj izbeglica koji su preko kukuruzišta stigli u Hrvatsku premašio je 14.000 i on se iz časa u čas povećava. Premijer Milanović poručuje "to je naš maksimum, više ne možemo".

I broj pridošlica iz Makedonije u Srbiju se ne smanjuje. Po rečima Ivana Miškovića iz Komesarijata za izbeglice Srbije, u Kanjiži se juče zadržalo tek 35 ljudi, u centru u Preševu 400, a u Principovcu, kod Šida, svega nekoliko porodica.

Kao nova moguća ruta, ako Hrvati i Mađari ne popuste, sve više se pominje Rumunija, ali i BiH. Ipak, i iz jedne i iz druge zemlje put vodi ka Mađarskoj, odnosno Hrvatskoj. Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila siguran je da izbeglice neće odustati, osim ako ih vremenske prilike ne uspore:

Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić poručio je da je ta zemlja spremna da prihvati oko 5.000 izbeglica koje bi ostale u BiH bez mogućnosti da odu zbog zatvaranja koridora, i da onda zatvori granicu. On je dodao da je BiH spremna da pusti i neograničen broj izbeglica ako se otvori koridor i ona bude samo tranzitna zemlja na njihovom putu prema Zapadnoj Evropi.

- Čuvanje granice ne uključuje sprečavanje migranata da zatraže azil, što je neotuđivo ljudsko pravo - rekla je portparolka Evropske komisije Nataša Berto.

U EK su zabrinuti zbog tretmana migranata i novih zakona kojima se ilegalan prelazak granice kažnjava zatvorom, zbog čega su zatražili objašnjenje od mađarske vlade.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je da Unija neće ostaviti balkanske zemlje da se same bore s izbegličkom krizom:

- Vi niste prihvatni centar za izbeglice, već ste i sami žrtve ove situacije. Nećemo vas ostaviti same.

Maja Kocijančič, portparol evropske šefice diplomatije Federike Mogerini, izjavila je da EK traži način da uputi vanrednu finansijsku pomoć Srbiji za zbrinjavanje izbeglica.

Zastoja je bilo i na putničkim terminalima, gde se na prelaz čekalo oko sat vremena, dok na malim prelazima Bajmok i Đala nije bilo zadržavanja.

Sa naše strane zagušene granice - akt humanosti: Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga predao je juče u Subotici ministru Aleksandru Vulinu zvaničan dopis u kojem za smeštaj izbeglica sa Bliskog istoka nude svoje kuće i na hiljade hektara zemlje u Hrvatskoj.

- S obzirom da okupljamo udruženja i ljude koji su nekada i sami bili izbeglice iz Hrvatske, stavljamo na raspolaganje svu svoju raspoloživu imovinu, koja tamo zjapi prazna, da se koristi za smeštaj migranata - rekao je Saša Gravorac, predsednik UO Saveza srpskih udruženja SBO. - Ako je potrebno, spremni smo da predamo i ključeve, da pomognemo tim ljudima, jer ih mi najbolje razumemo.

Ministar Vulin zahvalio je predstavnicima Saveza na podršci i pomoći:

- Srbi imaju izbegličko iskustvo. Ovi ljudi su mahom proterani iz Hrvatske pre 20 godina i oni razumeju kolika je to patnja i kako se ovi ljudi sada osećaju - rekao je ministar, dodajući da je to lice Srba koje treba da vidi ceo svet.

KRAJ ŠENGENA?

PREDSEDNIK Francuske Fransoa Oland upozorio je da bi šengenska zona mogla da se nađe u opasnosti ukoliko ne budu uspostavljeni registracioni centri u kojima bi se razdvojile izbeglice od ekonomskih migranata i obezbedila podela tražilaca azila. Francuski predsednik je dodao da će, ukoliko se ne kontrolišu spoljne granice EU, države biti prinuđene da ponovo uspostave granične prelaze i to će biti kraj "šengena".

PREGLASAVANjE

MINISTAR inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer najavio je mogućnost da zemlje EU koje se protive kvotama za raspodelu izbeglica na sve članice, budu preglasane.

- Ne mogu Nemačka, Austrija, Švedska i Italija same da nose teret migranata - rekao je on, i objasnio da zemlje članice EU uobičajeno odluke donose konsenzusom, ali da postoji i instrument nadglasavanje većinom, koja predviđa da su odluke za koje glasa 55 odsto država koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU obavezujuće.

ŽRTVE

TELO utopljene četvorogodišnje sirijske devojčice nađeno je juče na obali Egejskog mora na zapadu Turske, samo nekoliko nedelja pošto su svet potresle fotografije sirijskog dečaka Ajlana Kurdija, čije je telo takođe voda izbacila na plažu u Turskoj. Beživotno telo devojčice, čiji identitet još nije utvrđen, pronađeno je na plaži u gradu Česme u pokrajini Izmir, nakon što je nedaleko odatle potonuo čamac koji je prevozio 15 Sirijaca do grčkog ostrva Hios.

AUTOBUSI

SVI građani koji se iz Srbije autobusom zapute za Hrvatsku, granicu će preći bez problema, tvrde sa Beogradske autobuske stanice. Većina prevoznika putuje auto-putem, pa granicu prelaze u Batrovcima i u Bajakovu. Autobuske linije iz naše zemlje ka gradovima Hrvatske, prema rečima Dragana Savića, pomoćnika direktora Glavne autobuske stanice u Beogradu, saobraćaju bez problema.