U SRBIJI će 2050. godine živeti milion i po stanovnika manje nego sada! Ovo je pokazalo istraživanje Ujedinjenih nacija, koje Srbiju svrstava na listu zemalja sa katastrofalnom demografskom projekcijom. Narod nam ubrzano stari, umiru gradovi i sela, deca se sve manje rađaju. Da je broj starijih od 65 godina premašio ukupan broj dece mlađe od 14 godina, prvi put je pokazao popis 2002. godine. Rezultati popisa iz 2011. godine još su porazniji, jer pokazuju da deca čine svega 14 odsto populacije Srbije.

A, pre samo pola veka u Srbiji (bez Kosova i Metohije), dece je bilo gotovo četiri i po puta više nego starih. Po popisu iz 1950. godine, bilo nas je 5,9 miliona, a procenjuje se da će nas isto toliko biti i 2050. Kao ceo vek bez rađanja!

- Nedovoljno rađanje, za prostu reprodukciju, u Srbiji je otpočelo od sredine 20. veka - kaže mr Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu. - To, praktično, znači da nijedna generacija žena rođenih posle Prvog svetskog rata nije rodila dovoljan broj dece za prostu reprodukciju. U društvu se to manje videlo jer je bila mlada starosna struktura stanovništva.

MODEL ZA PENZIJE POSLEDICE pada nataliteta već oseća i Penzioni fond, jer je broj penzionera veći u odnosu na broj zaposlenih - kaže Marinković. - U narednim godinama taj problem će se produbljivati, pa će se, verovatno, tražiti i novi model njegovog finansiranja.

Opstanak

ŠANSA da se nešto "popravi" i da demografska slika Srbije danas ne bude ovakva, po rečima našeg sagovornika, postojala je u drugoj polovini pedesetih godina minulog veka. I tih godina, kaže, nedovoljno se rađalo, a posledice su se pokazale 1992. godine kada je u Srbiji, prvi put, zabeležen negativan prirodni priraštaj.

- Od tada negativan prirodni priraštaj u našoj zemlji je konstanta, a jedino što se menja jeste to što je iz godine u godinu sve izraženiji - naglašava Marinković. - Najpre je broj umrlih bio tridesetak hiljada veći od broja novorođenih. Sada je oko 35.000, a očekuje se i razlika od 40.000. Za deceniju, dakle, biće nas oko 400.000 manje. Ako tome dodamo i nespornu činjenicu da se iz Srbije, svake godine, iseljava više od 5.000 mladih, onda ne čudi što smo se po istraživanju UN našli na listi zemalja sa katastrofalnom demografskom projekcijom.

Kako naš sagovornik kaže, ni budućnost nam ne izgleda svetlo, a šanse da se podmladimo su minimalne.

- Zbog nerađanja u Srbiji svake godine nestane mesto veličine Ćuprije - podseća Marinković. - Za prosti opstanak nacije potrebna su bar dva deteta u svakoj porodici, a kod nas se u kući rađa 1,4 deteta. Ako nam rađanje ostane na tom nivou, čak i kada bi godišnje oko 30.000 ljudi imigriralo u Srbiju, opet bi se odnos starih i mladih, do 2050. godine, dvostruko pogoršao. Tek ako bi se do 2020. godine podigao nivo rađanja i godišnje nam stizalo oko 50.000 stranaca, sredinom ovog veka imali bismo oko 15 odsto šanse da zaustavimo starenje nacije.

Partneri

SADA smo, naglašavaju demografi, nevitalna, stara nacija koja po procentu penzionera prednjači u Evropi. Dodaju i da na odluku o rađanju ne utiče mnogo ni (ne)siguran posao, što često služi kao opravdanje većine parova. U Srbiji, kao i u celom mediteranskom pojasu, po rečima demografa, "krivce" za pad nataliteta trebalo bi tražiti u mnogobrojnim kulturološkim i psihološkim faktorima, otuđenosti, poteškoćama oko pronalaženja odgovarajućeg partnera, nestabilnim emotivnim vezama.

Može da se napravi idealan model rađanja i imigracije koji bi sigurno zaustavio starenje u Srbiji, ali to nije realno - kaže Marinković. - Po tom modelu, tokom narednih decenija, svaki par bi trebalo da ima četvoro ili petoro dece. Osim toga, model podrazumeva i mnogo stranaca koji bi došli da žive u Srbiju. U to je, međutim, teško verovati dok ne postanemo bogatija i privredno jača zemlja.

KRITIČNO I U REGIONU

PO podacima UN, u Srbiji od Subotice do Šar-planine živi 8,8 miliona stanovnika. Negativni demokrafski trend, prema ovoj projekciji UN, dovešće do drastičnog smanjenja populacije. Za 35 godina, Srbija će imati 17,2 odsto manje građana.

MEĐU 10 zemalja u kojima će se broj stanovnika, takođe, drastično smanjiti, osim Srbije nalaze se još Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, Japan, Letonija i Litvanija.