Menadžeri za poplave

BRIGU o zaštiti od poplava, požara i drugih elementarnih nepogoda preuzeće uskoro opštinski menadžeri za vanredne situacije! O stanju civilne zaštite oni će brinuti profesionalno, a moraće da ispunjavaju i stručne uslove za ovaj posao.

Menadžere za “ne daj bože”, ali i formiranje službi za vanredne situacije u svim mestima Srbije sa više od 50.000 stanovnika predviđeno je izmenama Zakona o vanrednim situacijama. Novi propis, kako “Novosti” saznaju, u završnoj je fazi usaglašavanja sa ministarstvima, a sa početkom jeseni trebalo bi da bude upućen u Vladu Srbije. Od njega se očekuje da, posle lanjskih kataklizmi u Obrenovcu, Tekiji, Krupnju, Surdulici i Kraljevu uvede efikasniju zaštitu života ljudi i imovine.

U slučaju elementarne nepogode ubuduće će biti moguća prisilna evakuacija, a na poplave i požare reagovaće radne jedinice civilne zaštite koje će biti formirane. Prava i dužnosti subjekata odbrane biće preciznije definisana, a jasnije će biti određen i položaj opštine i dužnosti njihovih čelnih ljudi.

Ključna promena posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama biće uspostavljanje sistema zaštite i spasavanja kao dela jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti. Novine podrazumevaju - odgovornost u sprovođenju preventivnih mera, podizanje kapaciteta kroz adekvatnije finansiranje, što će omogućiti novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava koji je u pripremi, kao i uvođenje telefonske linije 112.

U sektoru za vanredne situacije MUP Srbije napominju da su izmene zakona donetog 2009. godine najviše inspirisane iskustvima stečenim tokom borbe sa vodenom stihijom 2014, koje su pokazale i dobre i loše strane postojećeg sistema civilne zaštite.

- Pokazalo se da je najslabija karika u lancu organizacije prventiva - napominju u Sektoru za vanredne situacije. - Cilj ovih izmena jeste svojevrsna profesionalizacija ove sfere. Namera nam je da civilnu zaštitu preuzmu obučeni profesionalci, ali i da uspostavimo sistem odgovornosti za sve koji se ne pridržavaju slova propisa.

Ovo pitanje je utoliko značajnije jer MUP planira da broj pripadnika sistema civilne zaštite sa približno 1.000, koliko ih je danas, u sledećih nekoliko godina poveća na 4.000. Ovoliki broj spasilaca i vatrogasaca trebalo bi da pomogne državi da se uspešno nosi sa ćudima prirode.

- Predviđeno je i postojanje samostalnog budžetskog fonda za vanredne situacije. Njega bi trebalo da finansiraju privredni subjekti koji se bave delatnostima koje mogu biti rizik ili pretnja za sistem civilne zaštite. Takve su, recimo, kompanije koje se bave proizvodnjom ili skladištenjem opasnih materija - kažu u MUP.

Ovaj fond uveo bi stabilnije finansiranje civilne zaštite, a ne bi opteretio građane. Tako nabavljen novac puno bi značio za opremanje Sektora za vanredne situacije i ostalih u sistemu zaštite i spasavanja, ali i za nabavku potrošnih sredstava prilikom gašenja požara ili intervencija u poplavama, nabavku zaštitne opreme... Kako samo jedno vatrogasno vozilo košta oko 150.000 evra, na novac iz fonda računa se kao na infuziju prekopotrebnu sistemu civilne zaštite.

Da je promena zakona o vanrednim situacijama potrebna Srbiji, smatra i profesor Vladimir Jakovljević sa katedre za civilnu zaštitu Fakulteta bezbednosti. Cilj izmena i dopuna trebalo bi da bude što brže ispravljanje svih nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni, naročito tokom velikih akcija sprovedenih tokom prirodnih nepogoda poslednjih godina - požara, poplava, klizišta...

- Zakonu je potrebno ozbiljno inoviranje jer se pokazalo da sve njegove stavke ne mogu da se sprovedu u realnom životu - napominje Jakovljević. - Možda kao najbolji primer ovih problema može da posluži višegodišnje lutanje protivgradne zaštite za čije funkcionisanje država nikako da nađe pravi odgovor. U tom smislu je indikativan i poslednji predlog koji se čuo u Vladi Srbije, čija je suština silazak ovog segmenta sa republičkog na nivo lokalne samouprave.

Profesor Jakovljević kaže da bi lokalni nivo trebalo da bude osnovna baza civilne zaštite uopšte. To znači da bi mnogobrojne važne aktivnosti iz domena zaštite i spasavanja, poput planiranja, obuke ljudstva, reagovanja, trebalo da budu prepuštene gradovima i opštinama. Problem, međutim, trenutno čini što se na lokalu ovim poslovima niko ozbiljno ne bavi.

Jedno od jezgra problema leži u činjenici da su predsednici opština ili gradonačelnici, koji su po funciji na čelu lokalnih štabova za vanredne situacije, političari koji za reagovanje u vanrednim situacijama nemaju ni potrebna znanja niti iskustva. Oni često nisu svesni značaja preventivnog rada, iako je formula jasna - uložen jedan dinar, dolar i evro sedmostruko se vraća ako ne dođe do štete.