Srbija ubrzava, Brisel želi da uspori izbeglice

SRBIJA će do kraja avgusta izraditi Operativni plan za migrante, u okviru poglavlja 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Za njega je nadležan MUP, kažu u Kabinetu ministarke bez portfelja nadležne za evropske integracije Jadranke Joksimović, a prema njenim rečima, izrada plana dodatni je uslov EK za otvaranje pregovaračkog poglavlja.

Prema tvrdnjama izvora "Novosti", u opticaju su dve ideje. Jedna je da posao prihvata izbeglica preuzmu humanitarne organizacije, a druga da to učini MUP. Najpovoljnija varijanta za Srbiju bila bi da se put migranata kroz našu zemlju maksimalno olakša, jer njima i nije cilj da ovde ostanu. To znači da se duž cele trase kretanja organizuju punktovi pomoći i da se usmeravaju da se prijavljuju, da bismo znali ko nam prolazi kroz zemlju. Najnepovoljnije bi bilo da organizujemo veće trijažne centre ili zatvaramo pridošlice, što bi usporilo njihovo kretanje kroz Srbiju i nama povećalo trošak. Ovakvi predlozi u uvijenoj formi stižu iz Brisela, jer bi usporavanje kretanja išlo u korist EU, pošto bi smanjilo udar na granice Unije.

Formalno, organizacioni plan trebalo bi da odgovori na to koje ćemo mere preduzeti da bismo upravljali migracijama, kako ćemo reagovati na naglo povećavanje izbegličkog talasa i koju vrstu pomoći možemo da ponudimo: koliko kreveta i dušeka, koliko šatora, pokretnih toaleta, punktova s medicinskom pomoći... Na ovom poslu radi Radna grupa za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova.

Kako objašnjava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, izbeglice iz Sirije i drugih zemalja ulaze u Srbiju iz tri pravca.

- Čak 90 odsto njih stiže iz Makedonije, iz pravca Kumanova i sela Lojane, u Preševsku dolinu, odnosno Miratovac i Preševo. Najčešće ulaze preko "zelene granice", mimo regularnih prelaza, iz straha da ne budu vraćeni. Dalje prate železničku trasu i auto-put. Iz Beograda idu ka severu.

Druga trasa je iz pravca Bugarske, preko Zaječara, i preko Pirota, Niša. Ovom rutom kreće se oko devet odsto migranata. Tek mali procenat njih ulazi u našu zemlju iz Crne Gore.

Dnevno u našu zemlju uđe oko 2.000 ljudi, a polovina zatraži azil! Od početka godine azil je zatražilo više od 79.000 ljudi, a računa se da je još toliko prošlo ilegalno. Izbeglice izbegavaju Hrvatsku, jer bi trasom preko te zemlje morali da pređu više graničnih prelaza.

Migranti sa Bliskog istoka u petak su se sukobili na železničkoj stanici u Đevđeliji, u Makedoniji, tokom ukrcavanja u voz koji ide do granice sa Srbijom. Posle kašnjenja voza, više od hiljadu migranata borilo se za mesto u njemu, pri čemu je nekoliko ljudi povređeno.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je u zemlju ove godine ušlo više od 90.000 migranata i da je policija potpuno u mogućnosti da kontroliše bezbednost i sigurnost naše teritorije. On je potvrdio da nismo imali nijedan incident između domaće populacije i izbeglica.

Ne gledaju, međutim, svi blagonaklono na nadolazeći talas izbeglica, pa je gradonačelnik Kanjiže Mihalj Bimbo ocenio da migranti "ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture" i da "skrnave groblja, kapele, uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake".

Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos izjavio je da se svet suočava sa "najgorom izbegličkom krizom" od Drugog svetskog rata.

IZMENE ZAKONA O AZILU?

POSTOJE naznake da će se menjati Zakon o azilu, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. - Apelujemo na vlasti da ne bude restriktivan, jer ćemo tako sve više terati migrante u šume i u sivu zonu. Svaki migrant dnevno u Srbiji troši po 50 evra. Ako ih je kroz zemlju ove godine prošlo 120.000 - 150.000, znači da su potrošili između šest i sedam i po miliona evra. Dve trećine tih para i sada završava u sivoj zoni, jer nismo omogućili ljudima da legalno podižu novac i legalno ga troše. Najbolje bi bilo da prihvat izbeglica preuzme Komesarijat za izbeglice.

BEOGRAD: SIRIJCI U ŠKOLSKOM DVORIŠTU

POSLE parkova kod autobuske stanice, Ekonomskog fakulteta i Finansijskog parka, migranti sa Bliskog istoka stigli su i u Kosovsku ulicu u centru Beograda, u dvorište OŠ "Drinka Pavlović". U hladovini ispod jele, smestile su se tri žene sa sedmoro dece. Pošto kapija škole nije zaključana, ušli su unutra. Bebe Aiham i Ravan starosti od pet meseci dremale su na improvizovanim krevetima, dok su ostali mališani trčkarali unaokolo. Ovde su kažu došli, jer je hladovina i nema toliko buke kao u parku kod autobuske stanice.

(S. M.)

DONACIJA RUSKO-SRPSKOG CENTRA

CENTRU za migrante u Preševu uručena je donacija Srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin i ministar Aleksandar Vulin predali su na upotrebu agregate za električnu energiju, rezervoare za vodu, peći za grejanje i reflektore.

- Videli smo da Srbija ima mnogo troškova oko migranata i mi tu situaciju razumemo. Znamo i zašto se to desilo, to je princip ili istorija kontrolisanog haosa, ali se ispostavilo da je kontrolisani haos prešao u nekontrolisani - kazao je Čepurin.

(J. S.)