PREMA Nacrtu zakona o nestalim bebama, koji je od petka na javnoj raspravi, novorođenčad u vezi sa čijom sudbinom postoje sumnje, tražiće policija i sud, a ne nezavisna komisija, kako su roditelji očekivali.

Leks specijalis će posle 45-dnevne javne rasprave ići pred ministre, a zatim pred poslanike. Da će rasprava biti burna jasno je u startu, a nezadovoljni već traže da se uključi i premijer.

Dan pre nego što će nacrt biti objavljen na sajtu Ministarstva pravde, ASTRA i Komitet pravnika za ljudska prava poslale su pismo Vučiću, izražavajući strah da će roditelji ovim rešenjima ostati oštećeni i neće dobiti istinu u svakom pojedinačnom slučaju.

"Radnom verzijom nisu propisana posebna pravila postupka za utvrđivanje svih okolnosti koje su od značaja za istinu o nestalim bebama, te nije jasno koja bi ovlašćenja imala posebna jedinica MUP (čije formiranje zakon predviđa). Takođe, predviđena je primena pravila vanparničnog postupka, iako nezavisna tela, koja po presudi Evropskog suda za ljudska prava treba da kontrolišu postupanje "mehanizma", nisu ovlašćena da kontrolišu rad sudova", navodi se u pismu.

Zamerke su iznete i na ograničenje datuma do kojeg su roditelji imali prilike da se obrate institucijama. Time se, kažu, nanosi šteta onima koji nisu znali kome da se obrate pošto je bolničko osoblje odbilo saradnju.

IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA - ZA slučajeve koji nisu zastareli, kao i za prevenciju budućih, radi se na izmenama Krivičnog zakonika. Njima će biti pooštrene sankcije za član 192. (promena porodičnog stanja), gde su predviđene oštrije kazne za one koji "podmetanjem, zamenom ili na drugi način promene porodično stanje deteta" i druga krivična dela koja se odnose na otmicu i protipravno lišenje slobode - kažu u Ministarstvu.

U Ministarstvu pravde ističu da neka rešenja, predlagana u prvobitnoj verziji leks specijalisa, nisu bila moguća. Jedno od njih je predlog da postupak bude upravni i da ga vodi nezavisna komisija koju bi kontrolisao zaštitnik građana. Za izvršavanje presuda Evropskog suda nadležno je Ministarstvo pravde, a upravni postupak je u nadležnosti Ministarstva državne uprave. Dakle, on mora da se vodi pred sudom. Samo sudovi mogu da traže potrebnu dokumentaciju od Ministarstva zdravlja, bolnica, matičara, pogrebnika i drugih državnih organa. Da bi komisija imala takva ovlašćenja trebalo bi promeniti najmanje tri-četiri zakona. Postupak ne može da bude ni krivični jer je većina slučajeva zastarela.

O slučajevima nestalih beba odlučivaće četiri viša suda: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Oni će utvrđivati činjenice o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala i određivaće pravičnu naknadu kada je povređeno pravo na porodični život ili kada ne mogu da se utvrde činjenice o deci. Postupak će biti hitan i dvostepen. Naknade neće moći da premaše 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Jedna od zamerki je to što se zakon odnosi samo na decu nestalu od 1. januara 1970. godine, za koje je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. U Ministarstvu objašnjavaju da je ovaj uslov donet u dogovoru sa ekspertima Evropskog suda, jer je to bio jedini način da se istraga sprovede. Pošlo se od toga da bi do istine o ranijim slučajevima, zbog starosti ili smrti aktera, bilo gotovo nemoguće doći.

Predstavnici udruženja roditelja nestalih beba bili su uključeni u rad radne grupe, ali je veliki problem što među njima često nije bilo saglasnosti, počevši od toga što su jedni bili za naknadu, a drugi protiv. Većina nije mogla da shvati da eventualni krivci ne mogu da odgovaraju retroaktivno, ni ako je slučaj zastareo.

Eksperti Evropskog suda saglasili su se i da se obaveze države odnose samo na one porodice koje su već pokušavale da dođu do istine o bebama, ali su bile onemogućene. Mnoge prijave podnete su tužilaštvu i o tim predmetima postoji dokumentacija. Kako saznajemo, u njoj, osim u jednom broju slučajeva koji je ostao nerazjašnjen, nije utvrđeno da su deca oteta, prodata ili namerno lišena života.


SVE JAVNO

NACRT zakona poslat je na mišljenje predstavnicima udruženja roditelja i zaštitniku građana, a u toku je njegovo prevođenje, pa će biti poslat i ekspertima Saveta Evrope. Zaštitnik građana je o svemu obavešten i biće i ubuduće.

Nacrtom zakona predviđa se i formiranje specijalizovane jedinica u okviru MUP-a koja će sprovoditi istražne radnje u postupku na osnovu zahteva suda.

Predviđeno je i da sud odredi pravičnu naknadu predlagaču za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na porodični život ili zbog toga što nije moguće utvrditi položaj nestalog deteta, ako je u predlogu za pokretanje postupka istaknut zahtev za pravičnu naknadu.

Sud određuje pravičnu naknadu po slobodnoj oceni ceneći sve okolnosti slučaja, ali ne veću od 10.000 evra, u dinarskoj protivrednosti, koja se isplaćuje iz republičkog budžeta.

Sud, prema Nacrtu zakona, pribavlja dokaze i podatke od nadležnih državnih i drugih organa i fizičkih i pravnih lica koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Sud, prema predloženom Nacrtu, može da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fizičko ili odgovorno lice, odnosno kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice, ako traženi dokazi i podaci ne budu dostavljeni u propisanom roku.

Predlog kojim se pokreće postupak može podneti roditelj novorođenog deteta za koje postoji sumnja da je nestalo iz porodilišta, a ako nijedan od roditelja nije živ ili nije poslovno sposoban, predlog može podneti brat, sestra, deda ili baba deteta.

Predlog se može podneti pod uslovom da se porodica obraćala državnim organima u vezi sa položajem deteta za koje sumnjaju da je nestalo iz porodilišta u Srbiji od 1. januara 1970. do 9. septembra 2013. godine, kada je nastupila pravnosnažnost presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije.

Postupak je hitan, a Sud je dužan da postupak vodi bez odlaganja i vodi računa o hitnosti postupka, dok bi javnost bila isključena iz postupka.

U Ministarstvu ističu da je Radna grupa, uzimajući u obzir, pravni okvir ustavne odredbe, kao i zastarelost krivičnog gonjenja, izradila Nacrt zakona koji će roditeljima najviše moguće izaći u susret.

Podsećaju da je Nacrt uradila Radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva zdravlja, Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovnog kasacionog suda, Državnog pravobranilaštva, kao i od predstavnika grupa roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji.