Krvnu plazmu bacamo, pa uvozimo

ČETIRI tone krvne plazme od kojih je preradom moglo da se napravi 8.000 bočica albumina, najverovatnije je propalo zbog kvara hladnjače Instituta za transfuziju krvi Srbije!

Da ta plazma godinu dana posle problema sa hlađenjem još stoji u hladnjači obelodanili su tehničari Dragan Trbojević i Rade Cvetanović, koji zbog iznošenja tvrdnji o nepravilnostima u poslovanju ovog instituta odranije imaju status "uzbunjivača".

Samo od ovog "incidenta" šteta se nezvanično procenjuje na 32 miliona dinara. Nažalost, ovo nije prvi slučaj da našu krvnu plazmu bacamo, a tuđu uvozimo.

Samo tokom prošle godine uvezli smo 183.876 grama imunoglobulina, za koje je plaćeno 391.526.678 dinara, i albumin plaćen 676.225.446 dinara, a 2011. nas je uvoz derivata krvi koštao čak 17 miliona evra!

- Prošle godine, od 4. do 8. jula, temperatura u hladnjači porasla je na plus 10, a prema standardima mora da bude minus 25 stepeni Celzijusa - tvrdi Trbojević, glavni tehničar Odseka za prikupljanje krvi.

Prema njegovim rečima, dogovoreno je da krv, koja je dva puta bila na previsokoj temperaturi, u decembru i julu 2014, ostane u hladnjači i da se o njoj naknadno odluči.

Rade Cvetanović, smatra da je za propust najodgovorniji Radenko Stevović, koji je u to vreme bio direktor Sektora za nemedicinsko osoblje i načelnik tehničke službe.

Iako dvojica uzbunjivača nemaju dilemu da je sporna krvna plazma neispravna, dr Olivera Savić, pomoćnica direktora Instituta, za "Novosti" kaže da status plazme još nije rešen.

- Za novo rukovodstvo Instituta, postavljeno pre mesec dana, to je jedan od prioriteta - kaže dr Savić.

Ona, međutim, navodi da variranje temperature nije bio tako drastično.

- U periodu od četiri sata temperatura u hladnjači je varirala od minus 15 do minus 5 stepeni, a tokom 16 sati od minus pet do minus 9 stepeni Celzijusa - objašnjava dr Savić. - Kvar koji se prošle godine dogodio tehničke je prirode i sanaciji se pristupilo najbrže moguće. Nije utvrđeno da postoji pojedinačna odgovornost u ovom slučaju.

Prema onome što tvrdi pomoćnica direktora nije, izgleda, jasno da li i koliko krvna plazma može da ostane ispravna na temperaturi iznad minus 25 stepeni Celzijusa.

- Nakon dodatnih ispitivanja kvaliteta pomenute plazme, biće odlučeno o daljem postupku - navodi dr Savić.

Iako se iz Instituta za transfuziju pojavila informacija da će Agencija za lekove i medicinska sredstva odlučiti da li je sporna krvna plazma upotrebljiva ili ne, u ALIMS-u su nam juče rekli da to nije u njihovoj nadležnosti:

- Humana plazma za frakcionisanje predstavlja polaznu sirovinu za proizvodnju stabilnih lekova iz krvi, a proizvođač je u obavezi da poštuje i sprovodi zahteve dobre proizvođačke prakse - kaže za "Novosti" Jadranka Mirković, rukovodilac Centra za humane lekove u ALIMS-u. - Agencija je nadležna za izdavanje dozvole za lek, kao i njene obnove, izmene i dopune. U ovim postupcima Agencija je utvrdila da pomenuti proizvođač nije imao zabranu proizvodnje, niti je tražio mišljenje Agencije o slučaju krvne plazme.

Sporne četiri tone krvne plazme, prema podacima do kojih su "Novosti" došle u Institutu za tranasfuziju, prikupljene su 2012, 2013. i u prva dva meseca 2014. godine iz čak 9.000 jedinica krvi.

U Srbiji se, uz česte nestašice pojedinih grupa, jer dobrovoljnih davalaca imamo manje nego razvijene zemlje, godišnje prikupi oko 250.000 jedinica krvi. Transfuziolozi kažu da od te količine može da se dobije 50.000 do 55.000 litara humane plazme, ali veći deo - propadne.

MINISTARSTVO OSUĐUJE PROPUST

Potrebno je utvrditi kako se dogodio ovako ozbiljan propust i zašto je humana plazma, koja je mogla da bude iskorišćena za preradu, bila izložena temperaturama višim od propisanih - rečeno je juče "Novostima" u Ministarstvu zdravlja, iz kojeg napominju da pružaju bezrezervnu podršku novom rukovodstvu Instituta u rešavanju zatečenih problema.