VIŠI sud u Beogradu rehabilitovao je u sredu princa Aleksandra Karađorđevića, što znači da će moći ravnopravno sa ostalim članovima svoje porodice da učestvuje u procesu vraćanja oduzete imovine.

Sud je utvrdio da je Ukaz Prezidijuma Predsedništva Skupštine FNRJ od 8. marta 1947, kojim je Karađorđevićima oduzeto državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina - ništavan, od trenutka donošenja, u delu koji se odnosi na Aleksandra Karađorđevića, kao i da su ništave sve njegove pravne posledice.

- Zadovoljan sam i zahvalan što je Viši sud u Beogradu konačno poništio nelegalni ukaz - izjavio je princ Karađorđević za "Novosti". - Izuzetno mi je drago što su ta nepravda i kršenje ljudskih prava konačno ispravljeni, posle toliko godina. Kao što izreka kaže: "Pravda je spora, ali dostižna", i meni je veoma drago da se ispravne odluke donose i da Srbija, možda sa zakašnjenjem, ali sasvim sigurno uspostavlja pravnu državu i puno poštovanje ljudskih prava. Tužan sam što moj otac, kralj Petar Drugi Karađorđević, nije doživeo da vidi ovo što se dogodilo danas.

A, kakve su posledice odluke Višeg suda, objasnio nam je profesor dr Oliver Antić, savetnik predsednika Republike i član Krunskog saveta:

- Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, pre svega, dobio je veliku moralnu satisfakciju. Ukazom iz 1947, osuđen je kada je imao samo dve godine, bez ikakve krivice. Pre rehabilitacije nije mogao ravnopravno sa ostalim Karađorđevića da učestvuje u restituciji. Situacija se sada promenila.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević svojevremeno je tražio da se sva imovina koju je "diktatorski Brozov režim ukrao" od njegove porodice vrati po hitnom postupku. A, ono što potomci srpskih vladara zvanično traže, zapisano je upravo u Ukazu iz 1947, koji je potpisao Edvard Kardelj.

Karađorđević očekuje da mu se vrati Dvorski kompleks na Dedinju, iako je izuzet iz restitucije. Osim toga, on traži i nekoliko kuća u Sarajevskoj ulici, koje su u međuvremenu srušene i na tim mestima su sagrađene stambene zgrade. Slična je situacija sa kućama u Krunskoj ulici, koje su pripadale Karađorđevićima, a porodica je imala i placeve - dvorska bašta u Ulici patrijarha Dimitrija u Rakovici, gde se sada nalazi rasadnik, kao i prostor koji danas pripada Arhivu Jugoslavije, gde je bila zadužbina kralja Aleksandra.

Kraljevska porodica je pre rata imala i imovinu van Beograda - u Sokobanji i Topoli. Oni očekuju da im opština Topola vrati električnu centralu, sresku bolnicu Karađorđe, stari Karađorđev konak, Prvu srpsku kasarnu, kao i kraljevske livade u Sokobanji...


IMOVINA U JU - REPUBLIKAMA

KARAĐORĐEVIĆI od Crnogoraca potražuju kompleks na Miločeru, gde se nalazi Kraljičina plaža. Taj kompleks je bio vlasništvo kralja Aleksandra, ali i privatno vlasništvo kraljice Marije. Karađorđevići su bili vlasnici i Doma srpskog poslanstva na Cetinju. Njihova je bila i rezidencija u Rijeci Crnojevića. Karađorđevići očekuju da im se vrati i dvorsko poljoprivredno dobro Demir Kapija u Makedoniji. Kraljevska porodica u Hrvatskoj nije imala imovinu, a u BiH njihova je bila rezidencija u Han Pijesku, koja je u poslednjim ratovima potpuno uništena.