SLUČAJ starog hrasta u Savincu na trasi auto-puta u izgradnji pokazuje koliko smo skloni da svaki problem ojačamo novim aspektima, umesto da pronađemo najcelishodnije rešenje. Izlaz iz ove situacije mogao bi da bude u zameni starog drveta jednim ili sa više mladih stabala.

Teško da bi iko mogao prigovoriti investitoru ukoliko hrast ukloni, ali istovremeno posadi stotinu mladih hrastovih sadnica. Tako bismo umesto jednog lepog stabla, dobili šumu u kojoj bi generacije mogle da uživaju i da joj se dive. Ovim potezom bili bi zadovoljni i ekolozi, jer bi životna sredina svakako bila na dobitku.

Tradicija i verovanja su za svako poštovanje, ali i na tom planu treba primeniti nauku. U dogovoru sa Šumarskim fakultetom može da se pronađe neki vid kalemljenja, kojim bi se postojeći hrast umnožio preko mladih stabala. Tako bi oni koji u njemu vide svetinju bili svedoci umnožavanja i simboličnog širenja njegovih moći. Verovanje u kult drveća pripada paganskim kultovima daleke istorije. U pomoć bi trebalo pozvati i Srpsku pravoslavnu crkvu, čiji bi sveštenici trebalo da osveštaju šumu u rađanju, čime bi blagoslov zapisa bio prenet na mlada stabla.

Treba poštovati svako stablo i njegovu lepotu. Srbija, međutim, nije toliko bogata zemlja da uživa u luksuzu da menja trase puteva zbog jednog drveta. Ni obilazak hrasta u Savincu nije garancija njegovog života, jer bi auto-put gotovo sigurno promenio mikroklimu u kojoj je ovo stablo vekovima živelo. Zato je najbolje rešenje razuman kompromis koji bi zadovoljio graditelje, ali i vernike i borce za zaštitu životne sredine.