Oliver Antić: Ruzvelt i Regan uz Dražu

UPRAVO imajući u vidu da je Beogradski proces, na kome se sudilo đeneralu Mihailoviću, predstavljao običnu farsu, da je čak odbijeno saslušanje svedoka koje su ponudile Sjedinjene Američke Države, u Njujorku je osnovan "Odbor za pošteno suđenje Draži Mihailoviću".

U Odboru je bilo 70 uglednih sudija, guvernera, senatora, kongresmena odn. poslanika, crkvenih velikodostojnika, pisaca, novinara..., koji su od 11. do 18. maja 1946. g. saslušali veliki broj svedoka, izvršili uvid u druge dokaze i došli do zaključka da "nije bio predložen nijedan dokaz, koji bi mogao da ukaže na bilo kakvu saradnju generala Mihailovića i Sila osovine. Naprotiv, svi dokazi navode na odlučno odbijanje svake takve saradnje"...

Inače, u Holivudu su Amerikanci 1943. g. snimili film, u režiji Luisa Kinga, pod nazivom "Četnici - borbena gerila", ali su Britanci taj isti film prikazali bez špice, pod nazivom "Partizani".

Neki su tada tvrdili, ali mnogi i sada to tvrde, da je takav blagonaklon stav SAD prema đeneralu Mihailoviću isključivo rezultat operacije spasavanja američkih pilota (Halyard najveća i najuspešnija akcija spasavanja savezničkih vojnika u okupiranoj Evropi, samo američkih pilota preko 500) od strane Draže Mihailovića. Međutim, to jeste deo, ali zasigurno nije cela istina.

Kada je već sve prošlo, kada su se strasti sasvim smirile, jedan od najcenjenijih američkih političara Ronald Regan, guverner Kalifornije i potom američki predsednik u dvostrukom mandatu, napisao je, 8. septembra 1979, jednu od najboljih analiza slučaja đenerala Mihailovića, koja i danas, u bespućima savremene civilizacije, predstavlja nezaobilazni etičko-politički putokaz:

"Konačna tragedija Draže Mihailovića ne može da izbriše iz sećanja njegovu herojsku i često usamljenu borbu protiv dvostruke tiranije koje su savladale njegov narod - nacizma i komunizma.

On je znao da totalitarizam, ma pod kojim imenom, predstavlja smrt za slobodu. Na taj način on je postao simbol otpora svima onima u celom svetu koji su bili primorani da se upuštaju u sličnu herojsku i često usamljenu borbu protiv totalitarizma. Mihailović je pripadao Jugoslaviji, njegov duh sada pripada svima onima koji su spremni da se bore za slobodu.

Želeo bih da može da se konstatuje da je ovaj veliki heroj bio poslednja žrtva konfuzne i besmislene politike zapadnih vlada u odnosu prema komunizmu...

Otuda, sudbina đenerala Mihailovića jednostavno nije samo od istorijskog značaja - ona nas takođe uči i nečemu važnom i sada. Nijedna zapadna nacija, uključujući i SAD, ne može da se nada da dobije sopstvenu bitku za slobodu i preživljavanje žrtvovanjem hrabrih saboraca politici međunarodne efikasnosti...

Vi podsećate našu naciju da napuštanje saveznika nikada ne može da kupi bezbednost ili slobodu."

Dodajmo još jednog američkog predsednika - Franklina Delano Ruzvelta, koji je zaslužnim pojedincima poklanjao luksuznu knjigu pod naslovom "Četiri slobode". Jednu takvu knjigu Ruzvelt je poklonio đeneralu Mihajloviću i ona se čuva u Beogradu, u Arhivu SANU. Možda je u zabludi bio i Tom Bredli, gradonačelnik Los Anđelesa, koji je ukazom proglasio 17. juli 1986. za "Dan sećanja na generala Dražu Mihailovića"?

Sjedinjene Američke Države, kao i Francuska, poštuju svoje predsednike. Vređati njih znači ujedno i vređati države koje oni predstavljaju i simbološu. Suštinska rehabilitacija pokreta na čijem je čelu bio i koji je kreirao Dragoljub Mihailović izvršena je Zakonom iz 2004. ("Službeni glasnik" RS br. 137/04, od 24. 12. 2004. g.).

Nedavna rehabilitacija, kojom je ukinuta nezakonita presuda kojom je đeneral Mihailović oglašen izdajnikom, saradnikom okupatora i ratnim zločincem, skinula je i formalno ljagu sa njegovog imena.

Nije beznačajno istaći da nijedna jevrejska organizacija koja se bavila otkrivanjem i progonom ratnih zločinaca nikada nije ni pomenula ime đenerala Mihailovića.

Rehabilitacija ima i tu posledicu da se sada mogu slobodno iznositi svai dokumentai i svedočenja o prvom organizovanom oslobodilačkom pokretu u okupiranoj Evropi, koji je pokrenuo i simbolizovao đeneral Mihailović. Pripadnici njegovog pokreta (samo muslimana, Hrvata i Slovenaca je bilo oko 35.000) bili su izvorni antifašisti i antinacisti, a to dakako nisu bili oni koji su od 1943. g. menjali stranu (kada je Broz naložio masovni prijem ustaša u partizane). U ovim aktima, suštinske i formalne rehabilitacije, sadržano je i odavanje priznanja poštenoj, doslednoj i upornoj politici SAD, kao i Francuske, u ovom slučaju teške ideološko-političke nepravde sa dalekosežnim tragičnim posledicama.