Kartica - uvod u elektronsko zdravstvo

UVOĐENjE kartice zdravstvenog osiguranja (KZO), koju bi do kraje sledeće godine, umesto papirne knjižice, trebalo da dobije svih 6,9 miliona osiguranika, u ovom trenutku ne donosi velike prednosti, osim što olakšava samu overu zdravstvene isprave. To je, međutim, uslov da bi se u našem zdravstvu, kao i u većini evropskih zemalja, uveli elektronski karton, uput i recept, i tako za pacijente pojednostavile mnoge procedure.

Ni sa KZO, bar u prvoj fazi, lekar, recimo u Kliničkom centru Srbije, neće moći da uđe u medicinski karton pacijenta koji vodi izabrani lekar u domu zdravlja, i da "iščita" da li ima neko hronično oboljenje, koje lekove pije, da li je na neke alergičan... Jedino tako je KZO svrsishodna, i to ona omogućava u drugim zemljama, a razlog što to u ovoj fazi kod nas nije moguće jeste što u zdravstvu Srbije još ne postoji jedinstveni informacioni sistem.

Medicinski podaci se ne nalaze na KZO, i nije ni predviđeno da tu budu, jer je to suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Elektronska zdravstvena kartica se, međutim, može koristi za buduće servise pristupa elektronskom zdravstvenom kartonu, elektronskom receptu, elektronskom uputu ili elektronskom zakazivanju pregleda.

- To ima smisla u svetu, jer tamo postoji elekronski dosije pacijenta, umreženi su svi nivoi zdravstvene zaštite, od primarne do tercijalne, i lekar u svakom trenutku čitanjem KZO može da vidi da li je, recimo, pacijent već pregledan magnetnom rezonancom ili skenerom, da se ne bi ponavljali pregledi i duplirali troškovi lečenja, što se kod nas često dešava - kaže za "Novosti" primarijus dr Milica Nikolić Urošević, zastupnik Udruženja lekara opšte medicine. - Ovde već godinama pokušavamo da ukažemo da je potrebnije uraditi informacioni sistem i povezati bolnice sa domovima zdravlja, jer je u tom slučaju benefit veći nego od uvođenja elektronske kartice, sa kojom bar trenutno i ne možemo bogzna šta.

KZO će biti sastavni deo elektronskog recepta, potvrđeno je juče "Novostima" u zdravstvenim krugovima, ali prema našim saznanjima još nisu u toku aktivnosti na izradi elektronskog recepta.

- Naš cilj je da imamo direktnu komunikaciju sa bolnicama i da kao izabrani lekar direktno svom pacijentu kod određenog specijaliste na višem nivou zdravstva mogu da zakažem pregled - objašnjava dr Nikolić Urošević, lekar u DZ "Vračar". - To je sad nemoguće, i sa starom i sa novom zdravstvenom ispravom, i izabrani lekar kad da pacijentu uput za specijalistu zapravo ne zna da li će ga pregledati on, ili lekar na specijalizaciji. Lično mi se dešavalo da uputim pacijenta u bolnicu kod endokrinologa, a on se vrati sa nalazom i predlogom terapije doktora medicine, znači nekoga ko ima manje zvanje, a sigurno i manje iskustva od mene kao primarijusa. Da imamo informacioni sistem, tako nešto se ne bi dešavalo.