U Srbiji već sada svaki drugi debeljuškast

SVETSKA zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da će, ako se trend porasta broja gojaznih nastavi, Evropa biti - kontinent debelih. Na prvom mestu biće Irska, gde će do 2030. godine celokupno odraslo stanovništvo imati problem suvišnih kilograma. I u susednoj Britaniji skoro tri četvrtine muškaraca i dve trećine žena postaće gojazno u narednih 15 godina, pokazuje istraživanje SZO i Zdravstvenog foruma Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije, koje je rađeno u 53 evropske države. U ovom istraživanju Srbija se ne pominje, ali podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje su takođe upozoravajući: prekomernu telesnu težinu ima 54,5 odsto odraslih, oko 11 odsto dece je umereno gojazno, a oko šest odsto izrazito!

Očekuje se i porast broja stanovnika sa viškom kilograma u Španiji, Grčkoj, Švedskoj, Austriji i Češkoj, a procena stručnjaka je da će žitelji ovih država čak preteći Britaniju po broju “debeljuca”. Prema prognozama, u Grčkoj će se udvostručiti broj gojaznih u odnosu na 2010. godinu, i umesto 20, biće ih čak 44 odsto. Što se žena tiče, Bugarska i Belgija će imati najveći postotak gojaznih žena u narednih 15 godina.

- Samo će Holandija, od 53 države koje su učestvovale u istraživanju, imati manje gojaznih muškaraca i žena 2030. godine u odnosu na 2010. godinu, i to svega osam odsto - navodi se u izveštaju stručnjaka SZO i Zdravstvenog foruma UK koji je prezentovan na Evropskom kongresu o gojaznosti, održanom u Pragu.

Zbog čega Holanđani postaju mršaviji, a ostatak Evrope dobija kilograme? Zemlja lala i vetrenjača je rangirana kao zemlja sa najhranljivijom, najizdašnijom i najzdravijom hranom od 125 zemalja koje su učestvovale u istraživanju međunarodne mreže Oksfam. Holandija je stvorila dobro tržište koje ljudima omogućava da imaju dovoljno hrane, ocenili su stručnjaci. Cene su relativno niske i stabilne, a vrsta hrane koju ljudi jedu je uravnotežena.

Broj gojaznih među odraslima u Srbiji povećao se, između dva preseka zdravlja nacije, za jedan odsto. Prema podacima poslednjeg istraživanja iz 2013. godine, imamo 36,2 odsto odraslih sa prekomernom telesnom težinom, i još 18,3 odsto gojaznih. To znači da je od 5,8 miliona punoletnih građana, više od dva miliona pregojazno, a čak milion njih je prešlo granicu kada debljina postaje - bolest.

Nažalost, ni nove generacije ne rastu zdravije. Oko 11 odsto dece je umereno gojazno, a oko šest odsto izrazito. Lekari to objašnjavaju uglavnom lošom, nezdravom ishranom, i nedostatkom fizičke aktivnosti.

- Velika je verovatnoća da će gojazno dete porasti u gojaznu odraslu osobu - kaže, za “Novosti”, dr Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. - A takva gojaznost je opasnija jer, kao faktor rizika za pojavu hipertenzije, metaboličkih poremećaja, povišenog šećera u krvi i drugih bolesti, duže traje nego kada se čovek ugoji u srednjem dobu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije prošle godine je u svetu bilo 1,9 milijardi ljudi sa prekomernom telesnom težinom, od kojih je 600 miliona bilo gojazno. Budući da gojaznost skraćuje život osobe za čak devet godina i doprinosi riziku od bolesti, poput raka, milioni će se suočiti sa preranim umiranjem ili bolešću.