GENERAL Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini i ministar vojni u vladi Slobodana Jovanovića, rehabilitovan je u četvrtak odlukom Višeg suda u Beogradu!

Ovim činom ukinuta je presuda Vojnog veća od 15. maja 1946. godine, kojom se on osuđuje na smrt zbog veleizdaje, ratnih zločina i organizovanja bandi, i oduzimaju mu se sva građanska i druga prava, uključujući konfiskaciju imovine.

Đeneral se od četvrtka smatra neosuđivanim, a sa poništavanjem presude, poništene su i sve njene pravne posledice. Sve troje sudija Veća Višeg suda, kako saznajemo, glasalo je za rehabilitaciju, i to 69 godina pošto je Draža osuđen na smrt i izvršena egzekucija. Veće su činili predsednik Aleksandar Trešnjev, i sudije Predrag Vasić i Vukica Isakov.

- Dragoljub Mihailović lišen je života, ličnih i drugih prava iz političkih i ideoloških razloga - naveo je predsedavajući Trešnjev, obrazlažući presudu. - Ovo veće nije se bavilo time da li je Mihailović bio ratni zločinac ili nije, niti je to danas moguće pouzdano utvrditi. Bavili smo se isključivo pitanjem da li je imao fer i pravično suđenje i zaključili da nije, i da je sudska odluka unapred doneta u krugovima političara, a ne sudija. Od početka nije imao šansu i zato smo doneli odluku da bude rehabilitovan!

Predsedavajući je naveo niz činjenica kojima je tokom devet godina, koliko je trajao postupak rehabilitacije, dokazano da je suđenje bilo političko. Samim tim, po Zakonu o rehabilitaciji iz 2006. godine, stekli su se uslovi da komandantu JVuO posthumno budu vraćena sva oduzeta prava.

Između ostalog, sudija Trešnjev naveo je da je Draža uhapšen 13. marta 1946. godine i da tokom celog istražnog postupka, sve do četiri dana pred podizanje optužnice, nije imao pravo na advokata. Da je proces od početka bio pod paskom političara, jasno se vidi iz prepiske Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i Milovana Đilasa. Ranković je naložio da optužnica bude pogignuta 2. juna, a da suđenje počne 10. juna.


Tužilac Miloš Minić išao je u stan Milovana Đilasa na konsultacije o optužnici, a i Tito je lično izvršio pritisak na sud, govoreći pred izricanje presude protiv Dražinih advokata, od kojih je Dragiša Joksimović i sam dopao zatvora. Branioci su tokom postupka samo pet puta mogli da vide optuženog, u prisustvu vlasti.

Mihailoviću je bio onemogućen uvid u dokaze pre glavnog pretresa, kao i prikupljanje dokaza i saslušanje svedoka iz inostranstva koji su želeli da svedoče u njegovu korist. Kako je naveo Trešnjev, tužilaštvo je iskoristilo i tri falsifikovana pisma, od kojih je general dva navodno uputio Anti Paveliću i kardinalu Stepincu, a treće četničkim komandantima u Crnoj Gori, kojima navodno daje "zeleno svetlo" da čine zločine nad komunistima. Pisma su pisana u kuhinji Ozne, na blanko papirima sa generalovim potpisom.

- Mihailoviću nije sudilo nepristrasno sudsko veće, jer su ga činila tri visoka oficira, Dražini ideološki i ratni protivnici - istakao je sudija Trešnjev, i podsetio na atmosferu i pritiske koji su pratili suđenje veka, koje je od početka do kraja kreirano u Politbirou CK KPJ.

Mihailoviću presuda nikada nije uručena i nije imao pravo žalbe, već je 16. jula tražio pomilovanje, koje je odbijeno. Streljan je dan kasnije, a grob mu se do danas ne zna. Kako se čulo u završnoj reči, optužnica i iskazi svedoka imali su 2.755 strana, izneta su 702 dokaza i bila su 42 svedoka, da bi tužilaštvo predložilo još njih 25. Iz toga proizilazi da je odbrani bilo potrebno više od osam dana za spremanje, ali ih nisu dobili. Zahtev branilaca da se suđenje odloži za mesec dana proglašen je za reakcionaran.

Izvršna vlast i partijski organi su se mešali u svaku fazu, a Politbiro CK je raspravljao i o tome da li suđenje treba da bude javno ili tajno. Političari su određivali čak i koja imena i dokazi se smeju pominjati tokom suđenja. Ranković je pokušao da spreči da se optužnica dostavi advokatima, ali su ga Đilas i Krcun odgovorili. Đilas je kasnije izjavio da je Mihailović morao da bude streljan, da bi se izbeglo negodovanje u partizanskom pokretu.

- Sud nije odlučivao o rehabilitaciji Ravnogorskog pokreta i JVuO, jer je to već delimično učinjeno kada su pripadnicima Jugoslovenske vojske data boračka i socijalna prava - zaključio je sudija Trešnjev.

Odluka o rehabilitaciji izazvala je buran i dug aplauz. Rehabilitaciji đenerala prisustvovali su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, lider SRS Vojislav Šešelj sa sinom i stranačkim funkcionerima, Damir Dokić, otac teniserke Jelene Dokić, čelnici "Obraza", predstavnici Ravnogorskog pokreta. Dokić i predstavnici "Obraza" bili su kivni jer ih je sudsko obezbeđenje podiglo sa sedišta da bi sele "Žene u crnom", od kojih je Staša Zajović imala pojačano obezbeđenje.

Za sve vreme suđenja ispred Palate pravde vodila se verbalna bitka između ravnogoraca i komunista, koje je delio policijski kordon. Ravnogorci su razvili zastave i transparente još oko 10 časova. Obučeni u crne uniforme, sa kapama i šubarama, spremno su čekali presudu. U prvom redu, ispred članova Skupštine ravnogorskog pokreta Topola našao se transparent sa natpisom "Budimo ljudi, Ravna gora pobediti mora", i slikama Draže, kralja Petra i patrijarha Pavla. Ubrzo su im se pridružile i pristalice SRS, noseći zastave sa likom Vojislava Šešelja.

Veliki broj građana takođe je želeo da prisustvuje ovom istorijskom trenutku, pa se tako na ulazu u Palatu pravde napravila ogromna gužva. Atmosfera na platou se usijala kada se iza spomenika caru Dušanu pojavio žuti transparent "Smrt fašizmu, sloboda narodu". Simpatizeri komunista umarširali su praćeni uzvicima "Bando hrvatska" i "Tito ustaša". S jedne strane orila se pesma "Od Topole, pa do Ravne gore", a sa suprotne "Druže Tito, mi ti se kunemo".

AGRESIVNA REVIZIJA ISTORIJE

LjUBIŠA Ristić, jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih reditelja i zakleti levičar, komunista i Jugosloven, uveren je da odluka suda o rehabilitaciji vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini neće dati nikakav doprinos nacionalnom pomirenju i razrešenju istorijskih sukoba.

- Mislim da je to jedan vrlo agresivan oblik revizije istorije - kaže Ristić za "Novosti". - Pogotovo što se u čitavom procesu rehabilitacije preskaču neke jako bitne stvari vezane za istoriju, samu ličnost Draže Mihailovića, i četnički pokret. Preskaču se pravi razlozi sukoba između Tita i Draže, ne pravi se razlika između različitih delova četničkog pokreta, a zaobilaze se i sukubi unutar samih ravnogoraca. Ovo je pokušaj da se jednim potezom reše sve dileme vezane za delovanje četnika i Draže Mihailovića.

VELIKI KORAK ZA SRBIJU I SRPSKI NAROD

VIŠE sam se plašio za naš sud i domaću pravdu nego za Božju pravdu i sudbinu Đenerala Mihailovića. Zato je ova odluka mali korak za pravdu uopšte, a veliki za Srbiju, srpski narod i srpsko pravosuđe.

Najvažniji događaj na paradi u Moskvi je što je ceo svet video da se posle 70 godina, na Dan pobede, ministar odbrane Rusije - prekrstio!

Najvažniji događaj za nas i našu budućnost je što se sud 2015. godine usudio da ukine jednu presudu kojom nije presuđeno Draži Mihailoviću, jednom od najslavnijih vojskovođa antihitlerovske koalicije, nego sudu koji je lišio časti vojsku koja se borila za Kralja i Otadžbinu i parlamentarnu demokratiju i tako srpskom narodu oduzeo radost slobode.

Da je Mihailović neprijatelj i izdajnik govorili su samo fašisti u ratu koji ga nisu pobedili i komunisti u miru koji su ga pobedili i lišili i života i smrti. Za Srbiju ne bi bilo nade ako bi se jezikom mržnje i građanskog rata, kojim se govori 70 godina, pa i ovih dana, i dalje nastavilo, a jaz iskopan između četnika i partizana nasledili novi naraštaji.

Nadajmo se da ćemo dočekati dan pobede koji ćemo zajedno proslaviti i na tu paradu poneti fotografije i jednih i drugih palih heroja "za istu zemlju na dve strane", kao što smo videli da je fotografiju svoga oca nosio predsednik Rusije.

MOGUĆE VRAĆANjE IMOVINE

PONIŠTAVANjEM prethodne presude, đeneralu Mihailoviću vraćeni su čast i građanska i lična prava. Vraćanje prava glasa i sličnih prava za njegove potomke i poklonike ima samo moralni značaj, ali njegovim naslednicima može biti vraćena i konfiskovana imovina u postupku restitucije.

- Đeneral je živeo u Beogradu, u Bregalničkoj ulici 24. Pretpostavljam da je ta kuća konfiskovana i sada su se stvorili uslovi za povraćaj. Takođe, svi koji budu iznosili da je Mihailović izdajnik, saradnik okupatora ili fašista mogu odgovarati za klevetu jer ne postoji više sudska presuda koja to potkrepljuje - izjavio je Zoran Živanović, zastupnik predlagača rehabilitacije.