Podele prete crkvi

RAZREŠENjE vladike kanadskog Georgija preti da izazove nove podele u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Suspendovani episkop stoji iza zahteva Saveta eparhije da Sveti sinod SPC podnese ostavke. Deo vernika i sveštenika iz Kanade upozorio je vrh SPC da će do Sabora, čije zasedanje počinje 14. maja u Beogradu, sinodske odluke smatrati - neobavezujućim.

Da je neka vrsta raskola u eparhiji sa severa Amerike moguća, svedoči i stav Georgijevih pristalica da će u zaštitu svojih prava posegnuti i za kanadskim zakonima, pa i institucijama koje štite ovaj zakon. Ukoliko se ovaj scenario ostvari, Srpska pravoslavna crkva biće suočena sa otkazivanjem poslušnosti još jednog svog dela.

Strah da bi, posle bivšeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, još jedan arhijerej mogao da krene sopstvenim putem, postoji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iako vladika Georgije negira da će se odvojiti od Patrijaršije u Beogradu.

- Ne širite glasine o raskolu, jer niko u Kanadi neće ići u raskol. Članovi Saveta koji traže smenu članova Sinoda decenijama su se borili za jedinstvo Crkve. Kako to da idemo u raskol ako tražimo da se o vašem radu izjasni Sabor? Da li ste, vas nekoliko, jedini pravoverni, a mi ostali van Crkve? - zapitao se vladika Georgije u nedavno sučeljavanju sa članovima Sinoda.

Upućeni u zbivanja u SPC napominju da, bez obzira na Georgijevu usmenu privrženost SPC, otcepljenje dela kanadske eparhije u budućnosti nije nezamislivo. Ovo pitanje u dijaspori posebno je bolno, jer su još sveže uspomene raskola koji je trajao od 1963. do 1991. Rascep u SPC počeo je suspenzijom vladike američko-kanadskog Dionisija, koga je Sinod razrešio zbog "nedoličnog ponašanja". On se nije povinovao ovoj odluci, već je uz podršku dela srpske emigracije proglasio Slobodnu srpsku pravoslavnu crkvu, koja je postojala do pomirenja 1991. godine.

Na moguće Georgijevo otkazivanje poslušnosti patrijarhu Irineju u dijaspori se gleda sa zebnjom i uverenjem da će to biti rascep koji se neće lako prevazići. Za razliku od "američkog" raskola, koji je bio pre svega ideološki, u ovom slučaju je reč o kanonskom neslaganju, koje se neće lako rešiti.

U Kanadi, međutim, veliki je broj vernika koji odbacuju bilo kakvu mogućnost da njihova eparhija odstupi od matične crkve. U prilog ovom stavu navode da vladika Georgije nema dovoljan broj sledbenika da bi mogao da uzdrma Patrijaršiju.

- Očekujemo da se ovaj mučni postupak mirno završi i da konačno dobijemo episkopa koji bi bio primer za Srbe u Kanadi - kaže Aleksandar Pantelić, rodom iz Valjeva, godinama stalno naseljen u ovoj zemlji. - Nadamo se da će novi vladika umiriti eparhiju i da će se domaćinski ponašati prema crkvenoj imovini.

Poslednji arhijerej koji je otkazao poslušnost patrijarhu i zvaničnoj SPC je vladika, danas zvanično monah, Artemije, koji je već četiri godine na čelu takozvane Eparhije raško-prizrenske u egzilu. Njegova crkvena zajednica stiče sve više vernika, koji se okupljaju u desetak kapela i bogoslužbenih mesta u Srbiji. Artemije je zamonašio više kaluđera i monahinja, a nedavno je proizveo i prvog vladiku. Čin horepiskopa starovlaškog i lozničkog dobio je nekadašnji iguman manastira Crna Reka, arhimandrit Nikolaj.

Ovaj postupak u vrhu SPC tumači se kao direktan korak ka formiranju paracrkvene organizacije, zbog koga bi Artemije mogao ponovo da se nađe na dnevnom redu Sabora. Njemu preti ekskomunikacija iz Crkve i kao najteža kazna - prokletstvo.