VIŠE od godinu živim u privatnom domu za stare. Ćerka sa porodicom je u Nemačkoj i dom je za mene bila logična i najbolja odluka. Bilo mi je važno da smeštaj bude dobar, doktor i medicinski tehničari nadohvat ruke i da ishrana bude kvalitetna. Osim toga, bez problema mogu da mi dolaze rodbina i prijatelji, a i ja mogu njih da posetim. U domu imam svoj mir i potrebnu negu i, zaista, nisam se pokajao što sam ovde došao.

Ovako, za “Novosti”, priča Milan Surla (77), građevinski tehničar u penziji, jedan od četrdesetak žitelja Doma za stare “Agape” u Beogradu. Zadovoljan uslugom koju dobija, kao i odnosom sa osobljem, otkriva nam i da je pre odluke o useljenju u dom, na internetu video ponudu i prezentacije pedesetak domova za stare, a neke je, kaže, i posetio. Ponuda je, veli, bila vrlo raznovrsna, pa mu nije bilo lako da odabere.

- Osim cene usluga, koja je bila od 35.000 do 80.000 dinara, najveći problem bio je kako da među onima koji love u mutnom prepoznam dom sa važećom licencom i stručnim osobljem - kaže Surla.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navode da uslugu smeštaja odraslima i starijima, u Srbiji pruža oko 200 ustanova. Državnih je 40, isto toliko privatnih koji su dobili licencu po važećim propisima i 120, takođe, privatnih domova koji su dozvole za rad dobili po ranije važećim propisima, pa imaju zakonsku obavezu da proces licenciranja obnove do maja 2016. godine. Osim toga, ovih dana rešava se još 15 zahteva za dobijanje licence.

- Privatni dom za stare može da otvori svako pravno i fizičko lice koje ispuni uslove propisane Zakonom o socijalnoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite - objašnjavaju u Ministarstvu. - Važno je, međutim, da privatni domovi za stare ne mogu da počnu da rade bez licence ovog ministarstva.

A, da bi dobio licencu, vlasnik doma mora da obezbedi odgovarajući prostor, opremu, organizaciju, da ispoštuje strukturu i obrazovanje zaposlenih, kao i da ima jasne stručne procedure i postupke za zaštitu korisnika usluga.

Osim toga, naglašavaju u Ministarstvu, potrebno je da ispune sanitarne uslove, kao i standarde protivpožarne zaštite, isporuke električne energije i komunalne infrastrukture. Kada dobiju licencu, privatni domovi su u obavezi da sve ove uslove ispunjavaju dok licenca važi. Mogućnost za različite mahinacije, međutim, pruža činjenica da puna licenca traje šest godina, ali da ograničena licenca traje i do pet godina.

KRIZNE SITUACIJE * Svim privatnim domovima za stare i drugim pružaocima usluga socijalne zaštite naloženo je nedavno da Ministarstvo pismeno obaveste o svakoj kriznoj situaciji u svojim ustanovama. Ovu obavezu da sada su imale samo državne ustanove socijalne zaštite.
* Reč je o nasilnoj ili neočekivanoj smrti korisnika, o ugroženosti, povredi ili zloupotrebi korisnika, o bolesti ili infekciji širih razmera, elementarnoj nepogodi ili nekom drugom neočekivanom događaju koji utiče na rad ustanove.

- Da bi privatna ustanova postala dom za stare, Zakonom o socijalnoj zaštiti nije propisan minimum broja korisnika, ali je definisano da ih ne može imati više od 100.

Kada je reč o broju zaposlenih, za početak rada, bez obzira na broj korisnika, dom mora da ima licenciranog socijalnog radnika i pet negovateljica, među kojima je poželjno da bar jedna bude medicinska sestra sa licencom, kao i spremačicu, servirku i kuvara ukoliko se hrana priprema u domu - naglašavaju u Ministarstvu i podsećaju da ukoliko u domu ima više od 50 korisnika, neophodno je povećati broj negovateljica, a za više od 70 “stanara” povećava se i broj stručnih radnika.

Za ostale usluge, poput pranja odeće, posteljine, kao i ishrane, privatni domovi mogu da imaju ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji.

- Obroci mogu da se pripremaju u domu ili da se dostavljaju. Ako hranu pripremaju u domu, neophodni su sanitarna saglasnost i dovoljan broj angažovanog osoblja. Ukoliko im se, pak, obroci dostavljaju potrebni su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i licenca kuće koja priprema hranu - podsećaju u Ministarstvu i objašnjavaju da ispravnost hrane i namirnica kontrolišu Sanitarne inspekcije i zavodi za javno zdravlje.

ILEGALNI DA SE LEGALIZUJU

PODACI o ilegalnim domovima za stare ne postoje, ali Inspekcija socijalne zaštite proverava svaku informaciju i prijavu o radu ovakvih domova i zabranjuje im rad.

- Tokom poslednjih 10 godina, inspekcija je napisala 61 zabranu rada. Za proteklih godinu dana ilegalni domovi dobili su 22 takva rešenja, odnosno tri, koji su imali dozvolu, ali su inspekcije uočile krupne nepravilnosti u radu kao i odstupanja od propisanih standarda. Ovim domovima inspekcije ne žele zauvek da zabrane rad, ali im pomažu da se legalizuju - navode u Ministarstvu.