Presude Draži posle streljanja!

KOMANDANT Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović streljan je na osnovu zapisnika sa pretresa, a ne na osnovu presude! To dokazuju čak tri verzije presude u sudskim spisima, od kojih nijedna nije identična, i upravo ovo bi mogao da bude ključni pravni razlog da general bude rehabilitovan pošto nije imao pošteno suđenje.

Sve tri presude Vojnog veća Vrhovnog suda Jugoslavije, od 15. jula 1946, dostavljene su Višem sudu u Beogradu iz Arhiva Jugoslavije.

- Prva ima uvod i izreku, dok je obrazloženje izostavljeno "kao nepotrebno" - kaže advokat Zoran Živanović, punomoćenik Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. - Na prvoj strani nalazi se pečat Vrhovnog suda Jugoslovenske armije, ali se iz teksta vidi da je presudu donelo Vojno veće Vrhovnog suda Jugoslavije. Ovo ukazuje da je tekst napisan posle izrečene presude, kada je formiran Vrhovni sud JA, a ukinuto Vojno veće Vrhovnog suda.

Druga presuda je pisana ćirilicom sa obrazloženjem koje na kraju ima dva potpisa, ali ne i pečat suda. Na prvoj strani takođe je pečat Vrhovnog suda JA, a u tekstu Vojno veće Vrhovnog suda. Treća je pisana latinicom, i sadrži nepotpuno obrazloženje, bez potpisa i bilo kakvog pečata.

Vrhovni sud JA uspostavljen je tek posle suđenja generalu Mihailoviću, pa pomenuti pečati ukazuju da su prve dve presude rađene tek posle 23. jula 1946, kada je general već streljan. U prilog tome ide i činjenica da se u spisima predmeta Draže Mihailovića, 1984. godine, nalazila samo jedna presuda do obrazloženja, a u izveštaju o stanju spisa stoji da: "nema kompletne prvostepene presude."

- To znači da ove presude nisu postojale u spisima predmeta 1984, već ih je neko tu naknadno stavio - konstatuje Živanović, i dodaje da je to dokaz više da spisi sa suđenja nisu autentični.

Postoje inidicije da je obrazloženje presude napisano da bi se iskoristilo prilikom zahteva za ekstradiciju osuđenih članova kraljevske vlade u egzilu, kojima se sudilo u odsustvu. U pitanju su devetorica osuđenih na zatvorske kazne: Mladen Žujović, Slobodan Jovanović, Božidar Purić, Momčilo Ninčić, Petar Živković, Radoje Knežević, Milan Gavrilović, Živan Knežević i Konstantin Fotić.

- Presudu na smrt streljanjem od 15. jula 1946. sud je uneo samo u transkript suđenja, ali je nije sačinio u pismenoj formi. Osuđeni je odmah podneo molbu za pomilovanje, koja je 16. jula odbijena. General Mihailović je streljan 17. jula, a da praktično nije ni dobio pismenu presudu - zaključuje Živanović.

Ovo će, uz svedočenja da odbrana nije imala dokaze kojima je raspolagalo tužilaštvo, kao i činjenicu da mu je optužnica uručena samo sedam dana pred suđenje, biti ključni dokazi u procesu rehabilitacije, koji se, sa novim sudijom, Aleksandrom Trešnjevim, nastavlja danas.