10.000 Srba leči širom sveta

NEKOLIKO stotina lekara iz Srbije, uglavnom mladih specijalista, svake godine nađe posao u inostranstvu, a prema podacima Srpske medicinske dijaspore, trenutno u svetu radi čak 10.000 lekara našeg porekla! Dobar deo doktora koji od Lekarske komore Srbije zatraže sertifikat neophodan za radnu knjižicu van granica naše zemlje, završava, međutim u ratnim žarištima širom planete. U ratnim žarištima u Libiji, Siriji, Avganistanu, Tunisu, Egiptu, Iraku, Iranu, pretpostavlja se da radi stotine srpskih doktora, medicinskih sestara i ostalog medicinskog osoblja.

Samo tokom prošle godine od Lekarske komore Srbije ovaj sertifikat dobilo je oko 800 lekara, ali podatak da li su i otišli, kao i gde su potražili posao u struci, ne beleži nijedna ustanova u Srbiji!? Tek mali broj zdravstvenih radnika koji odlaze, posao dobije preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ili sertifikovanih agencija. Većina ih ipak odlazi bez posredovanja. Samostalno se informišu, apliciraju za posao u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi, ili uz pomoć prjatelja i rodbine koji već godinama rade u tim zemljama.

Zato precizne podatke o broju naših radnika u drugim opasnim zonama nema nijedna državna institucija. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje prate angažovanje naših radnika samo kada posreduju po zahtevu inostranih poslodavaca.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u toku 2014. godine Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije nisu posredovale u slanju lekara u navedene zemlje - kažu u Ministarstvu rada i zapošljavanja. - Mi raspolažemo samo podacima koji se odnose na organizovano zapošljavanje uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje ili agencije. Ne rapolažemo podacima o osobama koje su se samostalno zaposlile u inostranstvu.

U prvoj polovini 2013. godine šest lekara je preko NSZ otišlo u inostranstvo da radi, četiri lekara specijalista u Nemačku i dva u Libiju. I prethodne godine petnaestak lekara i medicinskih tehničara otputovalo je u Libiju, u kojoj je većina njih radila pre nego što su izbili sukobi i ubistva nekadašnjeg vođe te zemlje Muamera el Gadafija. Ova bolnica već decenijama jedno je od glavnih odredišta naših zdravstvenih radnika, a sve do pada Gadafijevog režima, praktično je stimulisan odlazak naših medicinara na rad u ovu zemlju.

Jelena Stojanović (52) iz Mladenovca, zaposlena je kao sekretarica direktora sektora za nabavku lekova u bolnici "Ibn Sina" u Libiji. U grad Sirt preselila se cela njena porodica - suprug Novica (55), sin Marko (29) i snaja Marija (26) i svi rade u istoj bolnici. Suprugu i njoj ovo je već treći put da odlaze na privremeni rad u Libiju, a samo prvi put su otišli preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

- Suprug u sirtskoj bolnici radi kao medicinski tehničar, a prvi je došao pre dve godine, preko poznanika koje smo dosta ranije sreli, tokom rada u Bengaziju - kaže Jelena. - Zatim su se pre godinu dana pridružili sin i snaja, a pre pet meseci i ja. Sin radi na sterilizaciji instrumenata, dok je snaja glavni instrumentar u operacionoj sali. Za vreme drugog boravka u Libiji, živeli smo nekoliko godina u Tripoliju.

Kako Jelena kaže, u Srbiju su se vratili 2011. godine, kada je zbog ratnih dešavanja i "arapskog proleća", država evakuisala naše radnike. Uglavnom se druže sa lokalnim stanovništvom i sa dve medicinske sestre, Ružicom i Gordanom, koje takođe rade u bolnici "Ibn Sina".

- U libijskim bolnicama, danas, medicinski tehničari, čisto, mogu da zarade oko 1.200 dolara. Ne plaćaju stan ni hranu, ni struju ni vodu, apsolutno ništa. Plaćena im je čak i povratna karta za put u svoju zemlju na godišnji odmor, koji traje mesec dana - kaže naša sagovornica.

Inače, prema podatku Lekara za ljudska prava, više od 600 medicinskih radnika je ubijeno tokom građanskog rata u Siriji, od 2011.