Demokratija začinjena kamenicama

ISTORIJA srpskih izbora - od onih prvih, održanih po odredbama Trojičkog ustava, donetog u Kragujevcu 1869. godine, pa do skorašnjih dana - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada... Svaka sličnost, pa i najmanja, sa savremenom političkom scenom nije ni malo slučajna.

U pačjoj školi demokratije učili smo ne od srede do petka, nego čitav vek. I naučili kako su izbori sasvim nepotrebni, ako su - dobro organizovani.

Knez Mihailo Obrenović, koji duže od veka jaše bronzanog konja na beogradskom trgu, od jedne političke opcije zvanom Trgom republike, a od druge Trgom slobode, i dan-danas je na meti demonstranata, navijača i ko sve zna kakvih nezadovoljnika - stalno mu se penju na glavu, kao što su mu se peli i za života.

Kad su jednom od ovog evropejski obrazovanog vladara tražili više zapadnjačkog parlamentarizma, izneo im je jedan akt tadašnje skupštine, i na njemu "krst do krsta".

- Dokle god ni poslanici ne umeju svog imena napisati, dotle se, bogami, vi mladići uzalud žurite da proklamujete velike slobode - rekao je Obrenović.

Zakon

KNjAZA ubiše, u Košutnjaku, maja 1868. Privremeno namesništvo zakazalo je Narodnu skupštinu za izbor novog knjaza, pošto Mihailo nije imao naslednike. Ali, kad su tako ozbiljne odluke u pitanju, skupština obično bude samo dekor. Ministar vojni, Milivoje Petrović, koji je sam sebe, po selu iz koga je poticao, nazvao Blaznavac, jednostavno je zakleo vojsku na vernost Milanu Obrenoviću, unuku gospodar Jevrema, rođenom bratu Miloša Velikog. Skupština, koja se sastala kraj Miloševog konaka, u Topčideru, mogla je samo da aminuje odluku donetu većom silom od sile glasa, silom oružja, i knez Milan, docnije nazvan "kralj Milanče" stupi na presto u 14. godini. Do punoletstva, kneževsku vlast obavljalo je Namesništvo (Milivoj Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović).

Ustavom koji je donet 1869. godine, na skupštini u Kragujevcu - namerno daleko od prestonice - započeo je pravi parlamentarni život u Srbiji, jer su narodne skupštine, sve do tog ustava, imale saborni karakter. Poslanici, prvi put u srpskoj istoriji, "odrediše opšte pravo glasa za svakog Srbina koji je punoletan i plaća danak". Kasnije donet izborni zakon bio je više nego precizan.

- Izbori počinju u osam ujutru, kad se prvih 20 birača iskupi, izabraće između sebe članove biračkog odbora, svaki birač će javno kazati koga hoće za poslanika, biranje će se vršiti neprestano do zalaska sunca, birački odbor će zatim sašiti sve tabake redom, a na jednom praznom listu zabeležiće se koliko je koji glasova dobio - nalagao je zakon.

Glavni izborni faktor, u ta davna vremena, bila je međutim, policija, opisao je čuveni istoričar Slobodan Jovanović.

- Izbori u srezovima su zavisili od policije. Poverenici koji su u srezovima birali poslanike, dolazili su sa svojim kmetovima, u ono mesto koje bi sreski načelnik tzv. kapetan, odredio. Kmetovi su se odmah javljali kapetanu i pitali za koga da glasaju - zapisao je Jovanović.

Stranke

NA izborima u Beogradu, 1871. godine, kandidat opozicije Aćim Čumić, umalo da dobije u prvom krugu, ali je policija bila efikasna - angažovali su "rezervne biračke trupe" i, kako piše Jovanović, "nadglasan je palilulcima i noćnim čuvarima".

Uoči izbora 3. avgusta 1875, pored konzervativaca i liberala, počinje da se stvara i treća stranka, u početku svedena na dva poslanika, Adama Bogosavljevića i Miliju Milovanovića. To su bili budući radikali.

Izbori iz 1875. bili su prvi pokušaj mladog inženjera Nikole Pašića da uđe u politiku. Pošto po tadašnjem ustavu državni činovnici nisu imali prava da budu birani za poslanike, Pašić je podneo ostavku na mesto inženjera prve klase pri kruševačkom Okružnom načelstvu.

Kandidovaće se tri godine kasnije, i biće izabran, u rodnom Zaječaru, ali će mu mandat biti poništen na predlog policije. Proći će tek na ponovljenim izborima, u drugom krugu, da bi, na Skupštini u Nišu, opasno "zakuvao čorbu" vladi, spajajući opozicionare sasvim različitih, pa čak i suprotnih programa, u savez protiv vlasti.

Četrnaest godine kasnije, 14. maja 1889. godine, naprednjaci su, sada u opoziciji, u Beogradu držali Glavni zbor svoje stranke. Zbor je držan u bašti "Velike pivare", koja se graničila sa parkom Ministarstva finansija. Na zbor su puštani samo pozvani, a građani su mogli da slušaju i gledaju "preko plota". Kad je zbor završen, praktično po komandi, iz parka su poletele kamenice, kao znak da naprednjacima, posle silaska sa vlasti, narod nije zaboravio teror i progone... Nekolicina naprednjaka je bila pogođena i povređena. Policajci koji su obezbeđivali zbor, rasterali su izgrednike.

Aćim Čumić, Milutin Garašanin, Knez Mihailo

Neredi

LIDER naprednjaka, Milutin Garašanin, sa stotinak drugova, ostao je na ručku. Tek što su seli za postavljene stolove, kamenice su ponovo počele da pljušte u supu! Kamenje je padalo u potpunoj tišini, bez i jednog uzvika. U prvi mah se nije ni videlo odakle - kao da pada sa neba, kao prirodna nepogoda. A zatim, sa kamenicama i motkama, pristalice radikala, ili kako u jednom opisu događaja stoji - razna gulamferija, uleti jurišajući na baštu. Naprednjaci - trk u zgradu "Pivare". Ali, jurišnici koji su krenuli u politički obračun motkama, naglo promeniše smer, pa pravo za one stolove gde je bio postavljen banket. I tek kad smazaše šta se tu našlo, jurnuše na zgradu. Tad poleteše kamenice, motke, usklici. Bilo je gušanja, potezanja noževa, pucanja iz revolvera... Tuča kod Terazijske česme bila je oko pet po podne.

U devet uveče, mir je zavladao u beogradskoj čaršiji. Tako su završeni takozvani majski neredi.

Spomenik knezu Mihailu u Beogradu

TUČA PUBLIKE I ŽANDARA U POZORIŠTU

SUKOBI su izbijali i zbog pravog pozorišta, i to u Beogradu, na predstavi "Rabagasa". U komadu se ismejavala demagogija, a francuski autor pritom je mislio na francuske političare, ali je uprava pozorišta to vešto prepravila, kao da se ismejavaju radikali. A radikali se nisu dali ismejavati. Predstava je prekinuta odmah posle prvog čina - pištaljkama i čegrtaljkama. Na predstavi je bio i ministar Garašanin, koji je pozvao žandare, da demonstrante sa pištaljkama izbace iz sale. Tuča između publike i žandara, koja je počela u sali, nastavila se na ulicama, ispred pozorišta, i trajala je nekoliko sati.

PAŠIĆ U ANEGDOTAMA

Nikola Pašić i kralj Aleksandar

U SPORU dva radikalska prvaka trebalo je da presudi Nikola Pašić. Primi prvoga, sasluša ga pažljivo, i kaže mu:

- U pravu ste, gospodine!

Primi drugoga, sasluša i njega pažljivo, pa mu kaže:

- U pravu ste, gospodine!

Sekretar koji je tu bio prisutan, ne izdrža:

- Ali, gospodine predsedniče, kako ste mogli jednom da kažete kako je u pravu, i drugom da kažete kako je u pravu? To nema smisla!

A Pašić, kažu, pogladio je bradu:

- Momče, i ti si u pravu!