INSTITUT "Torlak", u koji su bez jasne strategije proteklih godina uloženi milioni evra, da bi se u međuvremenu ispostavilo da su neke velike investicije, kao recimo u pogon za proizvodnju polio vakcine protiv dečje paralize bile čist promašaj, obezbedio je, izgleda, sebi bar još dve godine preživljavanja. Umesto od proizvodnje vakcina i seruma koje je nekad izvozio u čak 120 zemalja, živeće od trgovine, na razlici u ceni vakcina koje kupi od svetskih proizvođača, a onda, skuplje, preproda državi.

- Možemo da se pohvalimo time da smo dobili odluku Republičkog Fonda za zadravstveno osiguranje da će "Torlak" u naredne dve godine distribuirati vakcine za obaveznu imunizaciju, čime je obezbeđena kontinuiranost i sigurnost u poslovanju - kaže za "Novosti" dr Vera Stoiljković, direktor.

Generalno, međutim, teško da "Torlak" bilo čime može da se pohvali. To je utisak većine imunologa i epidemiologa. Već punu deceniju ne proizvodi ni vakcinu protiv gripa. Novi pogon za grip, svečano otvoren još krajem 2009. godine, izgleda samo za slikanje, još nije pokrenut. U njega je već dosta uloženo, a prema nezvaničnim informacijama "Torlak" sada od države traži dodatnih 1,5 miliona evra da pokrene proizvodnju. I drugi pogoni uglavnom su prazni.

- Ništa se trenutno ne proizvodi, nijedna aktivna supstanca, koriste se samo zalihe supstanci za nekoliko vakcina - navodi naš izvor iz "Torlaka".

Profesor Zoran Radovanović, naš priznati imunolog, smatra da "Torlak" kao proizvođač vakcina više nema apsolutno nikakve šanse: niti sam može da osvoji savremenu proizvodnju za postojećom tehnologijom i kadrom, niti može da se probije na strano, između velikih svetskih proizvođača već podeljeno tržište.

MANjE RUKOVODILACA - ZAPOČELI smo pregovore sa sindikatima kako bi se zaključio kolektivni ugovor i pregovori teku u dobrom smeru, što pojedinim rukovodiocima ne odovara jer nova organzaciona šema podrazumeva manji broj ljudi na rukovodećim mestima, i to sindikati podržavaju, pa su verovatno zbog toga rukovodioci podneli ostavke - kaže direktorka Stoiljković. - Ne postoji nijedna tužba za mobing niti molba za utvrđivanje mobinga. Poslovanje Instituta "Torlak" je stabilizovano u poslednje dve godine, plate se redovno isplaćuju.

- Dobro je imati nacionalnog proizvođača, ali ni neuporedivo bogatija Nemačka nema svoju proizvodnju vakcina - kaže prof. Radovanović. - Šteta bi, međutim, bilo ugasiti celu kuću. U "Torlaku" je referentna virusološka laboratorija i ona dobro radi. To bi trebalo sačuvati. U suprotnom bilo bi mnogo komplikovano, i daleko sporije, ako bismo koristili strane laboratorije. Važno je da na "Torlaku" opstane i proizvodnja seruma. Vakcine smo, čini mi se, nažalost, već izgubili. Nije postojala jasna strategija, u međuvremenu je zastarela tehnologija, osuo se kadar, tako da ni tehnološki, ni kadrovski, više ne možemo da uhvatimo korak u proizvodnji vakcina.

Svojevremeno je ideja bila da se za "Torlak" nađe strateški partner. Bilo je i zainteresovanih, svetski priznatih proizvođača kao što su "Glakso Smit Klajn" i "Sanofi Paster".

- Tako smo relativno dobro mogli da prođemo i sačuvamo "Torlak" - smatra prof. Radovanović. - Mi bismo proizvodili, a oni bi to pod njihovom ili čak zajedničkom firmom plasirali na tržišta. Ali, kao da se namerno odugovlačilo sa tim, jer "Torlak" ima i više hektara zemljišta na atraktivnoj lokaciji. Sad svetske firme nisu zainteresovane za strateško partnerstvo, nego eventualno samo da im "Torlak" bude distributer i da pakuje njihove proizvode. Čak u takvom aranžmanu sa mudrom politikom bi mogli dobro da prođemo, jer u ovako jadnom stanju u kakvom je, "Torlak" više nije neka "udavača". Problem je što se ni to ne shvata kao šansa.

Čak i kad bi se nekim čarobnim štapićem "Torlak" sa kolena podigao na noge, teško da bi bilo velike vajde. I da proizvedemo vakcinu protiv gripa ona bi bila skupa, možda i skuplja od uvozne, jer bi se radila mala serija od oko 250.000 doza, koliko je našem tržištu potrebno.

Dr Vera Stoiljković

- Kad na mesto direktora postavlja partijske kadrove, država svesno urušava kuću i to je slučaj i sa "Torlakom" kojim su rukovodili ginekolozi, hirurzi, a sad fizijatar iz Hitne pomoći - kaže prof. Radovanović. - Izjave trenutne direktorke da od trokomponentne vakcine dodavanjem još dve komponente "Torlak" može da napravi petovalentnu zaštitu su populizam za laike. Reč je o dve potpuno različite tehnologije. Proizvodnja svega što se u "Torlaku" radilo osvojena je pre četiri-pet decenija, od tad se štošta tehnološki promenilo i tvrdim da mi više niti možemo da proizvedemo vakcine, niti možemo da ih prodamo.

OSTAVKE

U "TORLAKU" nije zapelo samo u proizvodnji, već izgleda i u međuljudskim odnosima. Iako direktorka Stoiljković, koja je po dolasku na ovu funkciju zatekla oko 3,5 milione evra duga, za "Novosti" tvrdi da je stanje "uobičajeno", zaposleni kažu da je atmosfera usijana: svih sedam pomoćnika direktora podnelo je početkom nedelje ostavke - oni kojima je direktorka ponudila njihova mesta, svi odreda su, pod različitim izgovorima to odbili.