SLUČAJ slovačkog biznismena Petra Karamaša, koga je Džejms Bušar, vlasnik i generalni direktor "Esmarka", prozvao zbog sabotaže oko preuzimanja "Železare Smederevo", otvorio je pitanje ekonomske špijunaže i šta bi u zemlji sa nerazvijenom privredom, kao što je naša, moglo uopšte da bude interesantno raznim špijunima.

Prema Bušarovim rečima, Karamaš im se pridružio kao investitor i agent, što mu je poslužilo da dođe do poverljivih podataka o "Esmarkovoj" strategiji za Železaru i da radi na štetu njihovih napora da uspešno okončaju pregovore. Cilj je bio da sačuva interese svoje kompanije, koja je snabdevala Železaru rudom nižeg kvaliteta.

Ekonomska špijunaža cveta u Srbiji još od ukidanja sankcija i smene Miloševića sa vlasti, slažu se sagovornici "Novosti". Ona je naročito bila efikasna za vreme vlasti DOS-a, kada je počela masovnija privatizacija državnih i društvenih preduzeća, ali i razaranje srpskih banaka, naglašava ekonomista Mlađen Kovačević.

- Posle raspada Jugoslavije, u Srbiji je ostalo 12 ogromnih kompanija, kao što su "Geneks", "Kongrap", "Energoprojekt", "Partizanski put"... Samo njihova vrednost premašivala je osam milijardi evra, a gašenjem je otvoren put za naše ekonomsko ropstvo. Taj posao pripremili su upravo ekonomski špijuni - objašnjava Darko Trifunović, sa Fakulteta za bezbednost.

Cilj raznih stranaca i mešetara koji su krstarili, pa i danas krstare Srbijom, jeste ne samo da dobiju blagovremeno podatke o tenderima, konkurentima, pravoj vrednosti onoga što kupuju i kvalitetu menadžmenta i zaposlenih, već i da "poguraju" određene kupce, nađu način da "miniraju" konkurente, otvore prostor da se kupljeni giganti uruše i propadnu. Jer, to im je mnogo jeftinije nego da se rvu sa konkurencijom.

- Osim stranaca, i pripadnici našeg novog političkog i ekonomskog establišmenta, koji su od boljševika odjednom postali zakleti kapitalisti, i koji su lako dolazili do informacija, kupovali su urušena preduzeća za bagatelu preko ofšor kompanija. Tako su dolazili do milionski vrednih nekretnina ili zaliha robe - nastavlja Trifunović.

Sva oružja u toj bici bila su dozvoljena da bi se došlo do prave informacije - od fotokopiranja i krađe dokumentacije, preko izvlačenja dragocenih podataka uz pomoć profesionalnih prostitutki, na dobro organizovanim bahanalijama, do političkog pritiska. Cenovnici su bili rastegljivi i u zavisnosti od "težine" podataka o firmi koja se privatizovala išli su od stotinak evra, pa naviše.

Promišljeno su srušeni domaći bankarski sistem i SDK, i izlobirani su poželjni zakoni, ističe prof. Kovačević. Koliko je ovaj kolač bio poželjan, najbolje govore procene da su banke lane ovde raspolagale sa 27,5 milijardi evra.

- Mislim da se znalo da će nam Pariski klub otpisati deo dugova i da se sačekalo samo neki mesec, četiri domaće banke ne bi morale da budu zatvorene. Da li to onda znači da se odluka Pariskog kluba namerno nije čekala? Bilo je više priznanja da su banke zatvorene po diktatu iz inostranstva, što znači da je ekonomska špijunaža dobro odradila posao - kaže Kovačević.

On dodaje da su na ovom polju danas posebno ažurni raznorazni procenitelji i posrednici, mahom strani, koji, prvo, dobijaju dragocene informacije prilikom procena, drugo, imaju mogućnost da, za izvesnu nadoknadu, nameste cenu u korist onoga ko više plati. A to je, po pravilu, kupac.

SLOVENCI PREDNjAČE EKONOMSKOM špijunažom bave se pojedinci, kompanije, bezbednosne službe, ali i države. Prema nekim istraživanjima, od zemalja bivše Jugoslavije, najviše se time bave kompanije u Sloveniji (dve trećine), u Hrvatskoj otprilike polovina, dok je u Srbiji procenat minoran. Ali, zato je kod nas primećen jedan drugi, neobičan fenomen - poslovna špijunaža na univerzitetima, koji uvode nove predmete.

- Razni fondovi i posrednici uzeli su desetine miliona evra. U ekonomiji moral ne postoji. Uz finansijsku stimulaciju svi mogu da budu pristrasni, a zadatak ekonomskih špijuna je, između ostalog, da vide kolika je čija cena. Osim toga, kod konkretnih tendera, dragocena je i informacija ne samo o preduzeću ili nekretnini koja se nudi, već i o konkurenciji - koliko je ozbiljna. To pokazuje s kakvom onda cenom treba startovati, nižom ili višom.

Dobro se plaćaju i informacije o budućim projektima i urbanističkim planovima, gde će šta da se gradi i koje lokacije treba kupovati.

Bivši direktor Agencije za privatizaciju podseća da stranci danas kontrolišu sve preko svojih revizorskih i konsultantskih kuća, preko banaka (80 odsto bankarskog sistema čine stranci), preko trgovačkih mreža i njihovih dobavljača, preko "Gugla" i "Fejsbuka", o čemu su svedočili Snouden i Vikiliks.

- Stranci sede u svim institucijama, i to ne samo kod nas. Dati grantovi omogućavaju im da sede u agencijama, sede u ministarstvima, njihovi eksperti su u pravosuđu, organima gonjenja... Naravno, do podataka ne dolaze lako, na primer, Španci, ali za Amerikance nema tajni - dodaje Pavlović.

Da bi sprečio trgovinu papirima u početnoj fazi privatizacije, on je, kaže, kao direktor Agencije morao strogo da kontroliše da nijedan dokument ne izađe iz kuće mimo njegovog znanja, zabranio je zaposlenima da rade pre 9 i posle 17 sati, zabranio da ljudi spolja slobodno šetaju po zgradi, uveo je sektor koji će kontrolisati kako Agencija uobičajeno postupa, a u kojim specifičnim slučajevima direktor daje odobrenje da se napravi presedan...

- Uveli smo ozbiljnu kontrolu revizora, jednog smo izbacili iz posla, za drugog smo bili na ivici da mu uvedemo sankcije u saradnji - konstatuje Pavlović.


ŠTETA NA GODIŠNjEM NIVOU

POSLE 2000. godine iz Srbije je izneto na desetine milijardi dolara, a procene Majkla Hadsona, urednika u Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo, bile su da je u periodu 2000-2011, uglavnom preko ofšor kompanija, "ispumpana" 51 milijarda dolara.

Studija Svetske banke je još 2003. pokazala da su dobitnici prve faze tranzicije isključivo tajkuni i insajderi u državnim kompanijama.

Šteta od svih mogućih oblika ekonomskog kriminala, kojima je špijunaža često išla u prilog, procenjivana je na godišnjem nivou u prvoj deceniji novog milenijuma na 374 miliona evra.