Mobilizacija i za elementarne nepogode

PRAKSA da se o prirodnim katastrofama razmišlja tek kad nam dođu do vrata biće po prvi put u Srbiji prekršajno sankcionisana od maja, kada se očekuje usvajanje izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama! Odgovornost nadležnih u lokalnim samoupravama biće, kako "Novosti" saznaju, mnogo strože definisana, baš kao i pravila evakuacije, a nadležni će moći da ljude mobilišu u cilju odbrane od elementarnih nepogoda.

Kako navode u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, u izmenama Zakona je mnogo pažnje posvećeno našem čuvenom običaju "da tuđu patnju gledamo s rukama u džepovima". Ta pojava će, ukazuje Predrag Marić, načelnik Sektora, biti eliminisana tako što će ljudi moći da se mobilišu u radne jedinice za akcije zaštite i spasavanja, pod pretnjom prekršajne kazne. U Sektoru naglašavaju da su izmene zakona bazirane na gorkim iskustvima iz 2014. i da je zbog toga ideja ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića bila da one uđu u skupštinsku proceduru u maju, na godišnjicu katastrofalnih poplava. Jedna od najvažnijih novina je formiranje lokalnih jedinica koje će sa vatrogascima spasiocima i civilnom zaštitom odmah biti spremne da reaguju u slučaju vanredne situacije.

- Lokalne samouprave će morati da formiraju jedinice opšte namene, kao i takozvane radne jedinice - kaže Marić. - U njima će moći da budu angažovani ljudi za obavljanje neophodnih poslova za koje nije potrebna posebna obuka, kao što je punjenje džakova i njihovo prenošenje. Ne smemo više da dozvolimo situaciju da se skrštenih ruku čeka da nam voda dođe do vrata, jer nemamo procene rizika, planove spasavanja ni ljude koje bi ih izveli u praksi.

Sagovornik "Novosti" naglašava da je uvođenje strožih pravila neophodno, jer ni posle prošlogodišnjeg iskustva s katastrofalnim poplavama nije mnogo urađeno na preventivi elementarnih nepogoda.

- Po važećem zakonu postoji obaveza lokalnih samouprava da naprave procenu rizika i plan zaštite i spasavanja, ali od njih 190 najviše tri su to i uradile - kaže Marić. - Jedan razlog ponašanja je to što ljudi u lokalnim samoupravama ne shvataju značaj prevencije katastrofa. Drugi razlog, koji je možda i važniji, jeste to što u zakonu nema sankcija za takvo neodgovorno postupanje. Zato sada želimo da jasno podelimo odgovornosti i sankcionišemo one koji ne rade svoj posao. Smisao nije kazna radi kazne, već podizanje kapaciteta lokalnih samouprava i svesti o važnosti prevencije, gde smo najtanji.

Izmenama zakona planirano je da opštine dobiju menadžera za vanredne situacije, apolitičnu ličnost, koja će morati da ima određenu stručnu spremu i licencu Sektora da može da obavlja poslove procene rizika i pravljenja planova zaštite i spasavanja.

- Menadžer će se baviti vanrednim situacijama na mnogo ozbiljniji način pre svega u preventivnom segmentu. Veoma je važno da bude apolitična ličnost da bi razlog za smenu bio jedino neuspeh u radu - kaže Marić. - Ako predsednik opštine ne bude pratio uputstva ovog stručnjaka sledi mu prekršajna odgovornost, ali možda i efikasnija neformalna kazna, jer će morati da odgovarati svojoj stranci koju kompromituje neradom.

U većim mestima se predviđa i formiranje Službe za vanredne situacije, operativnog organa lokalne samouprave koji će zajedno sa Sektorom mnogo efikasnije moći da radi obimne poslove u oblasti preventive.

- Sektor za vanredne situacije dobiće mogućnost da obavlja upravni nadzor u ovim oblastima i tako na vreme uoči ko ne ispunjava svoje obaveze - kaže Marić. - Ne smemo ponovo da dozvolimo da se nađemo u situaciji da tek kad poplava ugrozi ljude i materijalna dobra utvrdimo da lokalna samouprava nije radila ništa na preventivi. Niti više smemo da dopustimo da osim vatrogasaca spasilaca u prvom, najkritičnijem trenutku,nemate nikog da učestvuje u zaštiti i spasavanju, a s druge strane imate ljude koji žele da pomognu, a ne znaju kako to da urade.

U Sektoru naglašavaju da neobučeni ljudi ne smeju da se guraju u vatru i u poplavu, jer je to posao profesionalaca, vatrogasaca-spasilaca i civilne zaštite, uz pomoć vojske i policije.

- Civilna zaštita praktično postoji, jer je već 2.000 ljudi prošlo obuku, ali zvanično će ova služba biti promovisana u maju - kaže Predrag Marić. - Razlog je jednostavan, tad će nam konačno biti isporučeno prvih 1.000 uniformi, koje čekamo već 19 meseci.

IZMENE Zakona o vanrednim situacijama neće moći da reše sve probleme, jer i u drugim zakonskim aktima od životne važnosti ima nelogičnosti, ili se ne poštuju.

- Često me pitaju kako je moguća da nam Lučane prošle godine Bjelica potopi čak 12 puta! To je posledica nesrećnog zakonskog rešenja da se zakonom vode one dele na vode prvog i drugog reda - kaže Marić. - Nad vodama prvog reda gazduju velika vodoprivredna preduzeća, a nad vodama drugog reda, bujičnim vodotocima koji nam prave najviše problema gazduju lokalne samouprave koje nemaju novca ili mala vodoprivredna preduzeća koja su u stečaju ili devastirana. Tako smo došli u situaciju da o najopasnijim vodotocima niko ne vodi računa.

ĐUBRE RUŠI MOSTOVE

OPŠTITE s juga Srbije kojima su januarske bujične poplave nanele velike štete i porušile mnogobrojne mostove uvešće stroži nadzor i kažnjavanje za bacanje otpada u reku.

- Ljudi su shvatili da moraju da pooštre kaznenu politiku jer trpe katastrofalne štete zbog banalnog bacanja đubreta u vododerine potoka i rečica. Međutim, kad nabujaju, one izbacuju svo to smeće koje stvara čepove, ruši mostove i kuće, koje su, inače nenamenski građene tamo gde im nije mesto, u rečnim koritima. To pokazuje važnost prevencije, od urbanizma do dobre komunalne organizacije - kaže Predrag Marić.