Evri otišli, nauka stoji

NA goloj ledini beogradskog Bloka 39 trebalo bi da su nikle velelepne zgrade Centra za promociju nauke, Nanocentra i "Plavog Dunava" - centra za superkompjutere. Od futurističkog naučnog kompleksa ucrtanog u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja koju je usvojila Vlada Srbije - nema ni traga! A za ovaj ukras Beograda, kako su ga najavljivali, sa centralnom zgradom za koju se čini da lebdi u vazduhu - zadužili smo se kod stranih banaka.

Ukupno 305 miliona evra stranih kredita uzela je 2010. Republika Srbija za nauku, koje je trebalo do 2015. godine da utroši na zgrade, opremu i potrošni materijal u institutima i na fakultetima. Smišljeno je da ta finansijska injekcija oživi nauku, napuni institute opremom, pokrene istraživanja... Ali do danas je realizovan tek deo ovih sredstava.

Nema Centra za promociju nauke, nema Nanocentra, nema kampusa Matematičke gimnazije, nema Centra za biomedicinske nauke u okviru Kliničkog centra Srbije, nema kampusa za fakultete koji se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama... Od ovog spiska čega sve nema, a trebalo je da bude, mnogo je kraći onaj na kome su projekti koji su završeni. Tu su, recimo, zgrada Petnice, Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i Naučno-tehološkog parka na Zvezdari.

Milioni su protraćeni na projekte, pripreme građevinskih radova, dozvole objekata koji možda nikada neće ni biti izgrađeni.

- Naša ukupna kreditna zaduženost je tolika da ne bismo mogli sada da povučemo ni ta odobrena sredstva i da gradimo objekte koji koštaju desetine miliona evra. To bi preterano uvećalo ukupni dug države - kaže za "Novosti" dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. - Veliki broj projekata nije doveden do kraja. Protraćeno je vreme. Krediti se ne realizuju predviđenom dinamikom. Gotovo dve godine Jedinica za upravljanje projektima (JUP), preko koje se ovi krediti realizuju, bila je u zastoju. Gotovo ništa nije rađeno. Bilo je tamo i kadrovskih problema, ali je nedavno imenovan novi direktor, dr Goran Kvrgić. Konačno je otkočena nabavka opreme i materijala.

Dr Belić objašnjava da su najlošije prošli "najskromniji", tj. oni naučnici kojima su za istraživanja naručivali samo opremu male vrednosti i potrošni materijal. Jer prvo je realizovana kapitalna oprema, vrednosti iznad 50.000 evra, potom ona koja je koštala između 5.000 i 50.000, a tek u trećem pozivu sitnije stvari.

Lenja administracija kočila je poslove toliko da gotovo dve godine naučnici nisu dobijali ni materijal za istraživanja. Zbog toga su se među naučnicima i čule povike na bivšeg direktora JUP Aleksandra Simonovića. A opet, za neke projekte, komentarišu naučnici, bolje je što je bilo zastoja kako bi država još jednom promislila o njihovoj gradnji.

Jedan od takvih je Centar za promociju nauke. Na pripreme njegove gradnje, na međunarodni arhitektonski konkurs i projekat austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera i slične troškove, do sada je potrošeno 2,9 miliona evra. Prvobitno je zamišljeno da taj projekat košta ukupno 15 miliona evra, da bi taj iznos za nekoliko godina narastao na neverovatnih 65 miliona evra! U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da će još jednom pregledati sve projekte zacrtane još u vreme kada je ministar nauke bio Božidar Đelić, i da će o tome dati svoj sud. Da li će se od nečega odustati, odlučiće Vlada Srbije.

I dugo najavljivani Nanocentar zasada je samo preduzeće koje postoji na papiru. Imalo je donedavno direktora, i to bivšeg pomoćnika ministra prosvete dr Radomira Žikića, kome Agencija za borbu protiv korupcije nije dala saglasnost da sedi u dve fotelje istovremeno i protumačila da bi to bio sukob interesa. Vlada Srbije ga je, iako je bio pomoćnik ministra, imenovala i za direktora.

U međuvremenu je razrešen obe dužnosti. Za ovaj projekat planirano je 20 miliona evra i trebalo je takođe da bude gotov odavno. Do sada je iz kredita povučeno oko 1,5 miliona evra.

Kako sa zgradama, situacija nije ništa bolja ni sa opremom. Mnoga istraživanja stoje, jer još nisu dobili opremu koja je trebalo da stigne pre četiri ili pet godina.

Od 50 miliona evra, koliko je za proteklih pet godina trebalo da bude potrošeno na kapitalnu opremu za naučne institute i fakultete, realizovano je 27,76 miliona. Ostalo je "na čekanju". A bez ove opreme nema ni realizacije projekata za koje naučnici primaju platu. U tom krugu, tako, neće biti ni planiranih naučnih radova, pa ni dovoljno dobrog rejtinga naše nauke u svetu.

Projektni ciklus započet je 2011. godine i trebalo je svi naučni projekti da budu gotovi još prošle godine, a da 2015. počne novi ciklus naučnih projekata u Srbiji. Kako je kasnila realizacija projekata kapitalne opreme i potrošnog materijala preko JUP-a, država je morala naučnicima da produži rok za jednu godinu, tako da će 2016. godine početi novi ciklus.

- Bilo je mnogo problema i zastoja u JUP. Naučna zajednica se žalila Ministarstvu. Sada je rukovodstvo promenjeno i imamo velika očekivanja da će sve da se realizuje mnogo brže - objašnjava za "Novosti" dr Nikola Tanić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za osnovna istraživanja i razvoj naučnoistraživačkih kadrova. - Iz tri kredita ukupne vrednosti 305 miliona evra trebalo bi da se realizuje 30 različitih projekata, od kojih je nabavka opreme samo jedan. Neki su završeni, većina kasni, a pojedini još nisu ni ugovoreni.

Na tom spisku poslova koji nisu ni "otvoreni" nalaze se ambiciozno zamišljeni centri izvrsnosti, veliki deo stanova za mlade naučnike, Superkompjuterska inicijativa, kampus Matematičke gimnazije...

Kapitalna oprema je samo jedan projekat, a ima ih oko 30. Prema rečima dr Tanića, od tri kredita, samo je najmanji, 35 miliona evra od Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB), realizovan. Iz drugog kredita CEB-a, vrednog 70 miliona evra, potrošeno je samo 8,75 miliona evra. Ni treći, najveći kredit od 200 miliona evra Evropske investicione banke (EIB), nije utrošen do kraja. Povukli smo 70,25, a ostalo je 129,75 miliona evra da se potroši.

Rokovi za trošenje su pomereni do 2018. godine, jer se za svaki kredit plaćaju i penali ako se u realizaciji odstupi od ugovora.

- Od svih ovih kašnjenja, naučnu zajednicu najviše pogađa zastoj u isporuci kapitalne opreme i potrošnog materijala, jer od toga direktno zavisi njihov rad - objašnjava Tanić.

- Kada naučnik gotovo dve godine ne dobija ono što mu je potrebno za istraživanja, sigurno da ne može da svoj posao završi kako treba. Cela naučna zajednica je poprilično ljuta na JUP. A posledice zastoja u radu ove institucije već osećamo. Jer 2014. godine imali smo stagnaciju u broju objavljenih naučnih radova, a ove očekujemo i pad.

Najviše su, dodaje, ugroženi projekti iz prirodno-tehničkih nauka, naročito eksperimentalne nauke, jer tu bez opreme i potrošnog materijala nema ni istraživanja.