Grabež preči od nauke

SCENARIO meteža izazvanog svojinskim sporom u beogradskom Institutu za molekularnu genetiku preti u još desetak različitih naučnih ustanova širom Srbije. Uglavnom je reč o institutima u mešovitom vlasništvu države, lokalnih samouprava i preduzeća, od kojih pojedina postoje samo na papiru. Pretendente na tapije laboratorija od nauke mnogo više interesuje imovina ustanova kojima pripadaju.

Problema sa kojima se suočavaju naučni centri u Srbiji je mnogo. Neraščišćeni svojinski odnosi samo su deo šire slike nemara sa kojima se instituti godinama suočavaju. Na udaru su poreznika, sudskih izvršitelja i lokalnih tajkuna. Umesto naukom i istraživanjima, njihove uprave rešavaju probleme koji su gotovo nerešivi - dugovima, uzurpacijom imovine, nedostatkom novca za plate zaposlenih...

Tipičan primer ovakve srpske naučne ustanove jeste Centar za strna žita u Kragujevcu, koji se godinama nalazi u vanrednom stanju. Centar, opterećen dugovima i neisplaćenim platama, u središte pažnje javnosti došao je pre nekoliko godina, kada su zaposleni u njemu javno spalili svoje diplome i doktorate.

Ova naučna ustanova u potrazi je za novim vlasnikom, koji će pored firme u miraz dobiti i oko 120 hektara oranica, od čega je pedesetak hektara na obodu grada. Kako se čuje u Kragujevcu, zemlja na atraktivnim lokacijama glavni je kamen spoticanja oporavka ove ustanove.

Da su posebno ugroženi instituti koji se bave naukom u oblasti poljoprivrede svedoči i primer golgote koju već godinama prolazi Institut za kukuruz u Zemun Polju, ali i Zavod za kropmir u Guči. Ovo preduzeće godinama je bilo lider u istraživanju i proizvodnji semenskog materijala u Srbiji i regionu, a već godinama je pod katancem.

Da su naučni instituti, posebno poljoprivredni, posebno na udaru različitih interesnih grupa smatra i profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

- Očigledno je da su naučne ustanove u gotovo svim oblastima zapostavljene. Izuzetak su samo oni instituti za koje je postojalo interesivanje međunarodnih organizacija - objašnjava Ševarlić. - Poljoprivredni instituti posebno su na meti, jer raspolažu objektima i atraktivnim zemljištem.

Ševarlić kaže da jedan od ciljeva namernog urušavanja ove vrste ustanova može da bude i želja pojedinaca da se po bagatelnim cenama preuzmu dragocene banke gena. Ovi instituti zato se namerno guraju u beskrajne stečajne postupke.

U Sindikatu nauke potvrđuju da su najveći problemi u naučnim ustanovama koje su u mešovitom vlasništvu, gde udeo najčešće imaju lokalane samouprave.