Biciklistima čak i prsluk glavu čuva

SVAKE godine na našim putevima poginu desetine biciklista, što ih svrstava među najugroženije učesnike u saobraćaju. Samo tokom 2014. u Srbiji je u “saobraćajkama” život izgubilo 50 biciklista, a više od 50 odsto njih stradalo je u večernjim satima. Zbog ove “crne” statistike, stručnjaci smatraju da je neophodno uticati na vozače dvotočkaša da koriste adekvatnu opremu, nose fluoroscentne prsluke, ali i da ne sedaju na bicikle u alkoholisanom stanju.

Saobraćajna policija u redovnim kontrolama alkoholisanosti vozača kontroliše i bicikliste, pa su tako 2014. godine njima napisane 882 kazne zbog ovog prekršaja. Direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da biciklisti često sebe ne doživljavaju kao učesnike u saobraćaju i zbog toga misle da ne moraju da poštuju propise.

- I vozači automobila njih neretko smatraju za “manje bitne”, odnosno nekoga ko “smeta” u vožnji i to može da bude izuzetno opasno - kaže Okanović. - Kada se nalaze na drumu, za njih važe ista pravila kao i za druge učesnike u saobraćaju.

Logično, proleće i leto su najrizičniji period za bicikliste, a policija im tada piše najviše prekršajnih kazni. Statistika pokazuje da su vozači bicikala za nastanak nezgoda odgovorni u oko 60 odsto slučajeva u kojima ima povređenih.

- Ipak, ne treba umanjivati krivicu vozača motornih vozila - kaže Okanović. - Ima dosta prostora da se unapredi bezbednost biciklista kroz edukaciju njih samih, ali i drugih učesnika u saobraćaju.

Prošle godine, od ukupno 50 biciklista koji su poginuli u Srbiji, njih 26 je stradalo u večernjim satima. Iako zakon propisuje da biciklisti moraju da imaju osvetljenje na prednjoj i zadnjoj strani to često nije slučaj. Zbog toga, smatra Okanović, najbolje rešenje je obavezno nošenje fluoroscentnog prsluka, kako bi oni uvek bili vidljivi na drumu.

Inače, vozači bicikala nisu u obavezi da za vreme vožnje nose na glavi zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu, kao što je to slučaj sa motociklistima. Ipak, naš sagovornik smatra da bi izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja ova obaveza trebalo da se nametne deci, kao posebno ugroženoj kategoriji.